Дирер: Уметност–уметник–контекст

Грандиозна изложба Дирерових слика, графика и цртежа у „Штедл музеју“ у Франкфурту на Мајни од 23.10. 2013 - 2.2.2014.

Оно што је у Италији готово немогуће – једнозначно одговорити на питање ко је најзначајнији италијански уметник, у Немачкој је недвосмислено јасно - то је ренесансни uomo universale Албрехт Дирер (1471 – 1528), у ранија времена са националним патосом називан „Durer Germanus“, који је последњи пут 1971, у оквиру грандиозне изложбе о 500-годишњици рођења, прослављен са суперлативима и култним ритуалима.

Повод овој грандиозној изложби quasi-целокупног Диреровог сликарства у Städl Museum у Франкфурту на Мајни, која ће трајати од 23.октобра 2013. до 2. фебруара 2014., насловљеној „Dürer. Kunst – Künstler – Kontext“, није никакав јубилеј, већ празник сликарства који per se Диреров Oeuvre представља.

Извесан број Дирерових ремек-дела из конзерваторских разлога (екстремна фрагилност објеката) није могао бити изнајмљен. На првом месту, овде ваља споменути чувени Диреров аутопртрет – „Das Selbstbildnis im Pelzrock“ (1500) - из Старе Пинакотеке у Минхену.

Преко 280 дела, од тога тачно 200 слика, цртежа, графика самог Дирера и 80 дела његових савременика могу се на овој грандиозној изложби видети. Ова изложба показује у потпуној ширини многострукост тема и мотива, техничку перфекцију Диреровог израза и генијалност његове сликарске инвенције.

Дирерова уметност је смештена у уметнички контекст његовог времена, те су на њој изложене слике како његових претходника и савременика, тако и ученика и следбеника, као што су Martin Schongauer, Hans Baldung Grien, Hans von Kulmbach, Jacopo deʼ Barbari, Giovanni Bellini, Joos van Cleve или Lucas van Leyden.

Изложба са 200 експоната Албрехта Дирера, као и са бројним експонатима учитеља-узора, сапутника и савеременика, обједињује изнајмљене експонате из најпознатијих збирки на свету, као што су National Gallery у Лондону, Museo Nacional del Prado у Мадриду, National Gallery of Art у Вашингтону, Louvre у Паризу, British Museum у Лондону, Staatlichen Museen zu Berlin у Берлину, Galleria degli Uffizi у Фиренци, Rijksmuseum у Амстердаму или J. Paul Getty Museum у Лос Анџелесу.

Дирера су још савременици обасипали ловорикама. Прослављени хуманист Konrad Celtis га је глорификовао: „Ти си други Фидија и други Апелес“. Дирер је италијанске сликаре идеализовао, а у Италији у два маха боравио, картографирајући са акрибичним детаљима дрвеће, стене, брда, долине. Он копира Мантењу и Полујаола и њихове паганско-митолошке теме, бриљирајући у свим техникама – уљу, бакрорезу, акварелу, као и у списима о теорији уметности. Његове линије, црте, шрафуре нису вежбе, већ минуциозни свет прецизних слика којима се свет готово научно дефинише.

У његовом циклусу о „Апокалипси“, који ће га учинити познатим у целокупној Европи, лети усијано камење, а урлајућа чудовишта тријумфално подижу главе. У екстази фантастичне фикције бива свима јасно да између неба и земље постоји нешто што око не разуме. А „Меланхолија“ је представљена са толико реалистички укрштених загонетки да се и данас лом

Дирер је, као што је Ервин Панофски тврдио, представник наднационалних, паганских и хришћанских, античких, позносредњовековних и реформаторских линија развоја које се хармонично сливају у грандиозни опус. Херакле ће за Дирера постати опсесивна фигура идентификације. Бакрорез насловљен „Херакле на раскршћу“, који је визуелни симбол амбивалентности између врлине и порока, постаће кристализациона тачка Дирерове истинољубивости, како је Панофски једаред приметио.

Куратор ове изложбе је Јохен Зандер, професор историје уметности на Гетеовом универзитету у Франкфурту на Мајни, који је приредио и каталог за њу под називом. Jochen Sander (Hrsg.): „Dürer. Kunst - Künstler - Kontext“, Prestel Verlag, München 2013. Овај опулетно илустровани каталог разматра многе аспекте опсежног Диреровог Oeuvre(а). Он је структурисан на тематске јединице – о сликарству, цртежима, штампаној графици и илустрацијама књига нирнбершког генија и детаљно документује какао њихов настанак, тако и веома утицајну интернационалну рецепцију. Овај каталог сардржи и чланке експерата за Дирерово дело о појединачним питањима његовог опуса као што су питање утицаја италијанске уметности на Дирерово стваралаштво или, пак, како је привредно функционисао његов атеље, о Диреровом путовању у Холандију, интерпретације његових појединачних дела или о питању његовог места као једног од најзначајнијих уметника Ренесансе. Реч је о каталогу на 400 страница са есејима из пера најеминентнијих познавалаца Диреровог опуса. Овој грандиозној изложби „немачког Фидије и Апелеса“, као мајестетичном празнику сликарства, желимо пажљиву и бројну публику.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен