Дисонанце око целибата
У једној књизи, која је јуче, 15.1.2020. објављена на француском језику, емеритирани папа Бенедикт XVI одлучно се супротставља сваком разводњењу целибата (беженства) католичког клира. Тиме се отвара за папу Фрању, који има довољно глобалних проблема, још један нови фронт, чије консеквенце могу бити тектонска померања унутар Римокатоличке Цркве.
Целибат - изведен из познолатинског: caelibatus, беженство (мушкарца) - налаже католичком свештенству, саобразно предању, безбрачни живот. И мимо сексуалног злостављања од стране клирика, и данас се целибат брани као један од стубова католичанства, као готово санкросанктна институција. Беженство (целибат) свештенства је заснован на начелу култног пуризма. Он је служио Цркви као одбрана од наследничких очекивања легитимних синова и зарад доцнијег дистанцирања од протестаната. За многе је целибатни живот свештенослужитеља један значајан израз imitatio Christi, следовања и опонашања Спаситеља.
Још пре седам година, од свог одласка са трона Св. Ап. Петра, емеритирани папа Бенедикт XVI је у више наврата повредио „завет ћутања”. Он је објављивао своје књиге, писао предговоре књигама других аутора, давао интервјуе, односно уступао своју сагласност журналистима да га цитирају. Недавно је један тим Баварског радија боравио у домицилу Бенедикта XVI, у манастиру Mater Ecclesiae у Ватикану, и могао је физички раслабљеног, али духовно будног емеритираног Папу у окружењу свога приватног секретара надбискупа Генсвајна један читав дан да прати.
Најзначајнији цитат Бенедикта XVI, који је произнет у шапату, јер он не може више да говори пуним гласом, а који је био емитован на празник Обрезања Господњег, био је: „Некада сам говорио пуним гласом, сада то не функционише”. Уосталом, вели Бенедикт, он је „један стари човек на крају свога живота” и да чезне за својом баварском отаџбином. Али изгледа да је глас Бендикта XVI још довољно гласан да би у рефугијуму свог домицила у Ватикану исцрпно могао да збори с кардиналом Робертом Сара (Robert Sarah). У тим разговорима, уз евидентну примену текстова Рацингера, кардинал Сара је написао књигу која броји 175 страница и која је управо објављена на француском оригиналу под насловом „Des profondeurs de nos coeurs“ («Aus der Tiefe unserer Herzen», ”Из дубине наших срца”) код издавача Fayard. Енглеско издање ове књиге се најављује за 20. фебруар под насловом „From the Depths of Our Hearts“, и бићe објављено код издавача Ignatius у Калифорнији. Конзервативни француски дневни лист „Le Figaro“ у понедељак је, два дана пре званичног објављивања, публиковао одломке те књиге која је, по суђењу посматрача, заједничко дело Рацингера alias Бенедикта XVI и кардинала Сара.
Шта папа Фрања мисли, није јасно
Кардинал Сара је рођен 1945. у Гвинеји. Папа Јован Павле II га је 1979. као 34-годишњака произвео у надбискупа. Почев од 2010.г. Сара је кардинал Курије у Ватикану, а од 2014. је префект Конгрегације за богослужбени и сакраментални поредак. Сара није само најмоћнији глас из тамнопуте Африке, већ је информални предводник конзервативне опозиције против реформистичког курса папе Фрање. Он је зацело аутор ове књиге, иако су на њеним корицама стоје обојица ”ко-аутора”. У заједнички написаном предговору аутори се позивају на Блаженог Августина Ипонског цитирајући: „Silere non possum“ (не могу ћутати). Они се обраћају против наводно искривљеног извештаја о „Амазонском Синоду” који је папа Фрања сазвао прошле године у октобру у Ватикану. Тада је дошло до „чудног медијског синода”, који је заглушио и прекрио „прави синод”, вели се у предговору. Из заједничких разговора и молитви, после завршетка синода, кроз размењена писма и ова књига је настала.
Основна теза књиге гласи: Католички клир без целибата није замислив, и чин рукоположених не сме да се обезвреди кроз једну врсту система двеју класа свештенства. Тиме Бенедикт XVI и кардинал Сара заузимају недвосмислени став у дебати о томе да ли се у изузетним случајевима (а доцније можда генерално) допушта ожењеним мушкарцим (а доцније мода и женама) приступ у свештенички чин.
Ова реформистича идеја је формулисана у закључном документу Синода у октобру 2019. коју је папа Фрања изричито подржао. Шта заправо папа Фрања мисли још је нејасно, јер постсинодални документ о ванредном бискупском Синоду, који има само саветодавни карактер, још није објављен. У Ватикану се вели да је тај документ написан и да ће ускоро бити објављен.
”Дијаболичне лажи и обмане које су део модног тренда”
Бенедикт XVI и Сара опомињу да се кроз стално довођење у питање целибата кандидати за свештенослужитеље „обеспокојавају”. Они осуђују да у јавним дебатама доминирају „неприхвативе представе, са театралним, дијаболичним лажима и обманама које су део модног тренда” и тиме „обезвређује свештенослужитељско беженство (целибат)”. У једном одломку који се изричито приписује Бенедикту XVI вели се „да брак изискује потпуно присуство мужа у породици. Али исто тако, и чин свештенослужитеља изискује тотално посвећење потпуног човека.
Тиме су у будућем диспуту о том централном питању Римокатоличке Цркве гледишта између емеритираног папе и активног папе на катедри Св. Петра јасно изражене.
Без наклоности, и подршке папе Фрање споменути Синод о Амазонији не би доспео тако далеко. Папа Фрања има довољно главобоља са глобалним проблемом и скандалима сексуалног злостављања унутар Римокатоличке Цркве, као и са питањима финансијских нерегуларности, те ово питање око целибата отвара нови фронт. Отуда овај пледоаје емеритираног папе долази у неугодан моменат за папу Фрању.
Недељник „Die Tagespost", који излази у Вирцбургу у Немачкој, објавио је одломке из књиге која ће бити објављена под насловом "Aus der Tiefe des Herzens. Priestertum, Zölibat und die Krise der katholischen Kirche" („Из дубине срца. Свештенство, целибат и криза Католичке цркве”). Немачко издање ове књиге је најављено за 21. фебруар у "fe-Medienverlag". На наслову немачког издања стајаће само кардинал Сара, уз напомену „Са једним прилогом Бенедикта XVI”. Отуда је и наслов књиге модифициран, те је и плурал „наших срца” отпао.
Реаговања
Приватни секретар Бендикта XVI кардинал Генсвајн демантује ауторство емеритираног папе. Бивши префект Конгрегације вере кардинал Милер подржава јављање за реч емеритираног папе, али пориче посебан статус емеритираног папе.
Бечки догматичар професор Тик противи се“алармантним гласовима” и налази да се неосновано приписује „расцеп” и да даљи пут Цркве лежи само у рукама Фрање, папе на катедри Св. Ап. Петра.
Утолико се са посебном напетошћу може очекивати постсинодални апостолски документ којим папа Фрања ускора својим потписом треба да одреди принципијелни курс Римокатоличке Цркве у односу на ово капитално питање њеног устројства и њене будућности.
Протoпрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен – Рим)
