Дитрих Бонхефер погубљен пре 75 година

Бонхефер је упозоравао  на нацисте, позивао Цркву да помогне Јеврејима и помогао у припреми атентата на Хитлера.

Протестантски теолог Дитрих Бонхефер (Dietrich Bonhoeffer)  посветио је свој живот вери и људима. Ових дана се обележава 75 година од погубљења од стране нациста. Судија СС суда осудио је Бонхефера и остале чланове отпора Хитлеровом режиму за политичку издају. Ујутро 9. априла 1945. године, непосредно пред крај рата, обешен је у концентрационом логору Флосенбург.

Године 1944, у дворишту затвора у Тегелу, један затвореник је питао Бонхефера како он, као хришћанин и теолог, може оправдати  активно супротстављање Хитлеру. У присуству стражара одговорио је сликом: Ако пијани возач вози низ Курфирстендам великом брзином,  пастирски задатак не би могао бити тек да сахрани жртве сулудог човека и утеши њихову родбину; било би важније одвојити волан од пијаног.

Бонхефер није само покушао да падне под точкове кола учествујући у покрету отпора. „Остао је неугодан аутсајдер", написао је 1970. године Еберхард Бетге о свом пријатељу Дитриху, чије је затворске записнике објавио 1951. године под насловом „Отпор и предаја“.

Како је Бонхефер постао неугодан аутсајдер? Рођен 1906. у Бреслау-у као шесто од осморо деце у професорској кући, одрастао је у Берлину 1912, а теологију је почео да студира 1923. године. Ова одлука је настала због дубоког згражавања након смрти његовог старијег брата Валтера, који је умро у 18. години живота 1918. г. у Првом светском рату. Уследила је академска блиц каријера: докторат са 21, хабилитација са 24 године

Христова Проповед на гори отворила је Бонхеферу око за суочавање са прогоњеним, посебно са Јеврејима: „Одбацивање Јевреја са Запада мора резултирати одбацивањем Христа, јер је Исус Христос био Јеврејин." Бонхефер је веома рано сагледао претњу Немачкој од нациста. Само два дана након што је Хитлер дошао на власт 1933. године, у говору у емисији упозорио је да би „Вођа“, „Фирер" (Führer) могао да постане "заводник" (Verführer) . А у  (априлу 1933, када је почео прогон Јевреја, он је у есеју „Црква пред јеврејским питањем" формулисао безусловну обавезу Цркве према свим жртвама сваког друштвеног поретка - чак и ако нису хришћани.

Године 1935. Бонхефер је обучавао младе теологе на такозваном проповедничком семинару „Исповедајуће Цркве“. Његови ученици се сећају узбуђеног узвика: „Само онима који вичу на Јевреје дозвољено је да певају грегоријански!" Године 1937. Гестапо је забранио семинар за проповеднике и он је наставио да ради у подземљу.

Године 1939. теолог је добио прилику да емигрира у Сједињене Државе. Али убрзо се вратио: „Морам да прођем кроз овај тежак период у нашој историји са хришћанима у Немачкој." Почео је ризичан двоструки живот: од 1940. радио је за војну тајну службу, где су за његов отпор радили његов зет Ханс вон Донани и други. Бонхефер се заручио у јануару 1943, али је ухапшен 5. априла.

Када покушај атентата на Адолфа Хитлера 20. јула 1944. није успео, обим завере је постао очигледан у који су умешани Дитрих, његов брат Клаус и његов зет. То значи сигурну смрт за све притворенике. Следећег дана је Бонхефер написао свом пријатељу Еберхарду Бетгеу писмо које је готово духовно завештање.

9. априла 1945. Бонхефер је обешен у концентрационом логору Флосенбург, по налогу Хитлера. Његова последња писана белешка била је: „Умрем као немушти сведок Христа међу браћом“, а његова последња реченица: „Ово је крај, за мене почетак живота“.

Извор: Kathpress.at (с немачког превод и обрада Р.Ракић)