Ђаци 39. класе Војне гимназије на ''Стазама Светог Саве''

Ђаци 39. класе Војне гимназије на ''Стазама Светог Саве''
Ђаци 39. класе Војне гимназије на ''Стазама Светог Саве''
Ђаци 39. класе Војне гимназије на ''Стазама Светог Саве''
Ђаци 39. класе Војне гимназије на ''Стазама Светог Саве''

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, и овог лета су за ђаке Војне гимназије који су завршили први разред организоване посете средишту српске духовности, манастиру Хиландару и Светој Гори Атонској. С обзиром да је и у овој генерацији било велико интересовање, посета Хиландару се морала и овога пута организовати у две групе.

У организацији Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, на чијем је челу Епископ хвостански Атанасије, прва група од 38 ученика је на пут пошла 6. јула, а друга група од 37 ученика 15. јула. Са благословом Владике Атанасија, ђаке је и овог пута водио свештеник Јован Бабић, вероучитељ и духовник ученика Војне гимназије.

Са другом групом ученика пошао је и мајор Радослав Јоцић, начелник ове генерације ђака. То је први пут за последњих пет година, како се изводе путовања у Хиландар, да је пошао на пут са својим ђацима и њихов начелник.

Првог дана су будући официри имали прилику да, према својој вољи, корачају боси од манастира до обале мора, како је то свакодневно чинио и Свети Сава, а како то и данас чине монаси из хиландарског братства. Успут су се упознавали са богатом историјом манастира и заустављали на истакнутим местима: код у камену уклесаног лика Светог Симеона Мироточивог, капелице подигнуте у спомен на чудесан догађај повратка иконе Тројеручице на магарету, Крста краља Александра Обреновића, Крста цара Душана, пирга краља Милутина, цркве Светог Василија на мору. На апостолски начин, потапањем у море, отац Јован је крстио свога ученика Славка Ћурчића из Новог Сада, којем је кумовао његов другар из одељења Лука Станојевић из Сремске Каменице.

Сутрадан су сви поклоници присуствовали Светој Литургији и причестили се у цркви коју је подигао краљ Милутин и у којој се налази икона Богородица Тројеручица. Са монашким братством су обедовали у старој хиландарској трпезарији и слушали житија светих. Под чудотворном лозом Светог Симеона Мироточивог имали су час православног катихизиса о значају и историји Хиландара и Свете Горе, за који су рекли да ће га памтити дуго. Имали су прилику да се поклоне гробу Светог Симеона Мироточивог, пију воду са бунара Светог Саве, поклоне се жезлу Светог Саве освећеног, виде заставу краља Александра Обреновића, попну се на пирг Светог Саве, обиђу монашку костурницу и посете богату хиландарску ризницу у којој су се поклонили пред иконама Пантократора, Одигитрије и иконом Богородице коју је држао Свети Симеон Мироточиви пред упокољење.

Војни гимназијалци су имали и мали свечани сусрет са настојатељем обитељи јеромонахом Методијем. Отац Методије је истакао да су у Хиландару сви гости важни, а да Војна гимназија заузима посебно место. Рекао је да долазак ђака Војне гимназије у хиландарску обитељ представља велику радост за манастир и да ђаци својим понашањем доприносе чињеници да њихов боравак није никакво оптерећење за манастир већ подстицај и духовно задовољство. Отац Јован се, у име Епископа Атанасија и Одбора за верску наставу, захвалио хиландарском настојатељу што манастир несебично отвара врата за долазак тако младих поклоника који су наде наше нације и војске. Мајор Радослав Јоцић је изразио велико задовољство што је са својим ђацима на најсветијем месту за српски народ.

Као и претходне, и ова генерација младића се успела на врх Атос, 2033. м. Поред камене црквице Преображења Господњег су ноћили, а у свитање се поред Крста Светог Атанасија Атонског сликали. Успут су обишли црквицу Панагију, 1500 м.

Упознали су се са многим људима из различитих народа и на све њих оставили снажан позитиван утисак. Младићи из 38. и 39. класе, који су у организацији Одбора овога лета ишли на Крф и на Св. Гору, показали су искрено и велико богољубље и родољубље. Свој народ, отаџбину, своју Цркву и своју школу, Војну гимназију, представили су на најлепши начин у иностранству. Можемо се поносити њима што су деца из нашег рода светосавског.