Несвакидашње вече у част Хиландара

Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара

Ђакон Драган Танасијевић: Хиландар - мати српске духовности

У галерији Парохијског дома Спомен-храма Светог Саве на Врачару ђакон Драган С. Танасијевић, званични фотограф Информативне службе Српске Православне Цркве, приредио је изузетно предавање на тему Хиландар - мати српске духовности и уз пројекцију изабраних светлосних записа присутнима пружио још једно сазнање о Светој српској царској лаври, манастиру Хиландару.

О свету и вечности Свете Горе Атонске и манастира Хиландара, светлописац и уметник по вољи Божјој, ђакон  Драган Танасијевић казивао је несвакидашњу причу допуњујући је фотографијама које су се низале у ниску бесцен бисера српске духовности. За сат и по времена, колико је трајало Ђаконово предавање, многобројна публика је, из слајда у слајд, из речи у реч, могла на необичан начин да закорачи у Врт Пресвете Богородице Атонске и осети исту благодат коју је Ђакон осећао при сваком боравку на Светој Гори. Као да су из сваке фотографије могли чути речи: „Сведочим речју и фотографијом истински сусрет са Богом и вечну истину да је Христос Пут, Истина и Живот!“ Тако потписује своје фотографије ђакон Драган С. Танасијевић који је публици даривао безброј истина и сведочанстава о Српској Цркви и српском роду у нашем времену.

Са лакоћом врсног предавача - а ђакона Драгана ретко можемо да видимо у тој улози - поблика је ходила светогорским стазама до капије манастира Хиландара, обилазили су манастир са свих страна, посматрао светињу из врта, са хридина, са брда... Улазили су у Хиландар и дивили се свему што тамо српи род има, а што је ђакон забележио фотографијом која остаје за сва покољења.

Многобројна публика могла је да види како је манастир Хиландар изгледао седамдесетих година прошлог века, пре пожара, видели је манастирску трпезарију, монахе и подвижнике, данас блаженопочившег проигумана Мојсија... Преламале су се фотографије, црно-беле, оне у боји. Из светлописа ђакона Драгана слушали су шум мора, додирнули најмање зрно песка на пешчаној обали пристаништа Свете Горе. Чудесна лоза Немањићка, која помаже да благодаћу Божјом многа деца дођу на свет, казивала је своју причу, свој вишевековни живот; да – тако се чита фотографија, јер она се не мора само гледати, она је посебан свет и чита је свако за себе онако како је и доживљава.

Ђакон Драган С. Танасијевић је из свог богатог опуса, посебног духовно-уметничког стваралаштва, пренео само део руком и оком записаних дела Господњих и лепоте коју нам је Он подарио.

Мисионарско предавање ђакона Танасијевића са пажњом је пратило мноштво народа, а као музичка завеса у даљини све време се чуло светогорско појање!

За потребе Српске Православне Цркве ђакон Драган С. Танасијевић годишње уради између 40.000 и 70.000 светлосних записа. Од 31. марта 2008. године ради у Информативној служби Српске Православне Цркве; у чин ђакона рукоположен је у Саборној цркви у Београду на празник Светога Прокопија, 21. јула 2008. године.
Фотографијом се бави од 1973. године, а излаже од 1978. године. Звање мајстора фотографије стекао је 1982. године, као и диплому машинског инжињера; статус самосталног уметника стиче 1991. године; звање истакнутог уметника фотографије добија 2002. године. Већи део радова су му постали саставни део приватних и музејских збирки у нашој земљи и свету.

У досадашњој богатој биографији има више од 880 колективних и 56 самосталних изложби, више од 90 награда и 130 признања, диплома и захвалница и бројне фотографије са путовања по Француској, Немачког, Енглеској, студијских путовања, међу којима су Корзика, Света Гора, Цејлон, Јерусалим... Објавио је и више фотомонографија: Приближавање Хиландару, Чувари светиње - манастир Високи Дечани, Портрети 1994.-2005., Патријарх Павле - светлописи 1994.- 2007 и још многе друге.

Ужа специјалност су му портрети. Позирала су му тројица српских патријараха (данас блаженопочивши патријарси Герман и Павле, као и садашњи Патријарх, Његова Светост г. Иринеј), чланови династије Карађорђевић, чланови САНУ, као и многе личности из културног, уметничког, , друштвеног и политичког живота Србије.

Зорица Зец

Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара
Несвакидашње вече у част Хиландара