Дјеца - непоновљиве личности Божје

Бог није створио човјека да бисмо му ми људи, по својој памети, по својим кратким дометима, одредили пут којим ће ићи, јер тај пут, сигурно, не би био прави, истински Божји пут, не би био пут у вјечност.

А управо задатак школе јесте да потпомогне тај пут према вјечности, да школа својим програмима, својим плановима, а професори и родитељи својим немаром и острашћеношћу не покваре и не затамне пут који је Христос, који је Бог Створитељ, усадио у човјеку онда кад га је створио од праха земног и „дуну му дах и поста човјек душа жива“. За ту живу душу се треба борити и, ево, ми се вечерас молимо да Господ опамети нас старије да на дјецу гледамо као на непоновљиве личности Божје. Иако су они сада мали они ће, ако Бог да, порасти; да не порасту са комплексима, да не порасту са лошим карактером у комплексима стицања, каријере или нечега што је пролазно и што нема вјечну вриједност.

Погледајте, драга браћо и сестре, драга дјецо, како је Свети Сава осмислио нашу просвету, нашу школу, нашу медицину. Све је било натопљено благодаћу и зато је одисало лакоћом и водило човјека према том спасоносном циљу. И сви генијални умови, ма којој цивилизацији припадали, били су религиозни, били су везани за вјечност, јер та везаност стално човјека покреће напријед. А човјек кад је везан за пролазну ствар, кад ту ствар достигне постаје уморан, резигниран и не зна куда би даље. Али, кад се човјек бори за вјечност и иде путем вјечности онда се отварју нова поља, нове радости и нове перспективе. Зато, с помоћу Божјом, вечерас се молимо да наши домови буду радост за дјецу, да наше школе буду ликоливнице нових личности гдје ће наша дјеца ићи са радошћу, а не са морањем, гдје ће оно што уче бити највећих естетских, моралних, интелектуалних вриједности, да у њима то оштри ум, да срце у њима омекшава и постаје питомије, а да душа буде што богочежњивија. Свака школа и свако васпитање се познају по својим даровима.

из бесједе јереја Миодрага Тодоровића
изговорене 31.августа 2014. године
у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу
током молебана за благословен почетак школске године