Дјела акционе мудрости и молитвене борбе
У Црквено-народном дому у Никшићу, у петак, 7. маја, у оквиру манифестације „Дани Светог Василија Острошког", одржана промоција првог кола Изабраних дјела Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија
У питању је подухват Издавачке куће „Светигора", који је започет прошле године, а поменуто прво коло Изабраних дјела Високопреосвећеног Митрополита чине књиге: „Историјски пресјек тумачења Старог завјета", „Нема љепше вјере од хришћанске", „Увод у философију православља", „Свети Сава и Светосавки завјет" и књига изабраних пјесама, записа и путописа „У Јагњету је спас". Издавачким планом предвиђено је да објављивање Изабраних дјела Митрополита Амфилохија тече динамиком десет књига годишње, како би овај пројекат био завршен до 2014.г. а свјетлост дана у међувремену су угледали и нови наслови: „У почетку бјеше слово" књига о језику, „Са извора живе воде", књига пастирских бесједа на јеванђељске теме, „Божићни загрљај Бога и Човјека и „Васкрс - дар живота вјечног", зборници бесједа и предавања на божићне и васкршње теме и зборник „Косовски завјет". Рад на Сабраним дјелима започет је благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, који је учествујући на промоцији у Никшићу, посебно издвојио књигу о језику.
- Ријеч је о изузетно даровитом мислиоцу и широко образованом човјеку. Ријетко се среће спој обдарености и великог образовања, нарочито, за дубље духовне слојеве, а, хвала Богу, код нашег Митрополита то је тако хармонично спојено да никад једно другом, није засметало. Он тајни језика приступа кроз тајну живог, вјечног Логоса Божијег, живог Слова Божијег оваплоћеног ради нас и ради нашег спасења. Улазећи у ту тајну Митрополит је ушао, не само у тајну литургијског језика и језика молитве, него и језика културе, поезије, књижевности, архитектуре, оних области којима се он заиста успјешно бавио," рекао је, између осталог, Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије.
За књижевника Илију Лакушића, предсједника Удружења књижевника Црне Горе књижевно-религиозно дјело Митрополита Амфилохија полазиште има у православној философији и из ње израста у појединачна стабла која луче различите сокове, а заједничко им је то што расту према сунцу, обећавају свјетлост и љековите радости које заре човјека.
- Када посматрамо десетине томова Г. Амфилохија Радовића, оних који су се појавили и који ће се тек појавити, пред нама се успоставља слика акционе мудрости и молитвене борбе да се човјек окрене својој суштини и самопоштовању. То је она литература коју можемо доживјети као дио огромног библијског и постбиблијског књижевног корпуса који се прелио из тог пророчког штива. Симболички схваћено, ако се може рећи да је наш народ уз ове бесједе поново духовно проходао, онда се може рећи и да је ово један опширан буквар душе, један систем путоказа на мапи нашег културолошког и религиозног бића. А то су двије компоненте без којих колективно не постојимо, казао је Лакушић.
Промовисана дјела, сматра др Душан Крцуновић, садржински су разноврсна, а оно што их прожима и што је њихов „бекграунд" јесте дубоко виђење свијета једног човјека којег познајемо као монаха - по Божијем призвању, као црногорског митрополита - по изабрању и послушању, као универзитетског професора и преводиоца - из страсти према научном позиву, као писца - из педагошког оптимизма, али и као политичара и дипломату - од љуте невоље и против своје воље.
- Због свих ових вољних и невољних позива и одзива, често је „прозиван" - а да парадокс буде већи, управо смо му на томе захвални, јер мање би био „прозиван" да, између осталог, није плодан и бритак писац. Тим прије што су ова дјела израз не само литерарно-педагошког и дидактичког прегнућа, него и жртве. Јер, ове књиге нијесу настале из потребе за унутрашњим миром, нијесу израз тзв. „ескапизма" или оног бјекства од немира свијета; оне су прије свега продужетак литургије и израз настојања да се интервенише у свијет путем писане ријечи, путем писаног и изговореног слова, путем педагошке моћи Логоса, нагласио је Крцуновић.
По мишљењу Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија требало је много труда да се из разних материјала, бројних новинских, радио и видео записа прикупе његова размишљања, бесједе и неки од научних радова и, захваљујући напору Издавачке куће Светигора, буду штампани у десетак књига његових Изабраних дјела.
- Сучељавајући се са временом у коме смо живјели и са Косовом „грдним судилиштем" није случајно да се све то одразило на оно што сам писао, говорио, бесједио. Ево, најновија десета књига носи назив „Косово је глава Лазарева", а недавно се појавила још једна под насловом „Часни Крст Христов и Косовски завјет". Прикупљајући моје бесједе у изгледу су још двије књиге са тим садржајем, нарочито забиљешке које су настајале 1999., оне најстрашније године када су наша земља и наш народ бомбардовани и кад сам се, благословом Његове Светости, нашао у Пећкој патријаршији. Оно што је остало у сликама, ријечима или записима свједочи да то страшно вријеме није ништа друго до наставак онога што се нам се догађало последњих 600 година, а тако су и новија историјска збивања сва у знаку Косова, рекао је Митрополит.
Он је, овом приликом, истакао да све што је сазнао, нарочито о вјери, дугује свом оцу, као и ави Јустину и Владици Николају.
-У тим преломним годинама, као ђак и студент 50.-их и 60.-их година, не знам гдје би ми био крај да се нисам срео са њима. Да нисам читао књиге оца Јустина, тада тајно штампане у Минхену, а онда и Николајева дјела, списе објављене у Њемачкој не знам гдје и куда бих се дио у том времену великих потреса кроз које је пролазила душа нашег народа, а и свако од нас који смо стасавали у тој дубинској кризи ума и душе на тој раскрсници свјетова, изазвани том обезбоженом идеологијом нечовјечног, која је сматрала себе као последње слово о човјеку, свијету, људском друштву и народу, казао је Његово Преосвештенство Архиепископ цетињски Г. Амфилохије.
На промоцији је говорио и протојереј-ставрофор др Борис Брајовић, а вече је употпунио црквени хор Светог новомученика Станка.
