Ђурђиц - слава манастира Ђурђеви Ступови

Ђурђеви Ступови послављају празник Обновљења храма светог великомученика Георгија као своју монашку славу. Ова слава зове се «монашка», јер се тада обично врше монашења. У недељу 15. новембра Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије служио је у Ђурђевим Ступовима Велико вечерње и у наставку извршио монашење. Замонашен је искушеник Горан који се сада зове Гаврило по светом Гаврилу Лесновском. Овом чину присуствовало је доста Крагујевчана, јер је нови монах родом из овог града.

После монашења Владика је у беседи поделио своју радост са свима присутнима, и између осталог рекао: «Вечерас овде, у овоме маленоме храму, смештено је цело Небо. Чули сте шта кажу ове дивне молитве да је овде присутан сам Господ Исус Христос са Преславном Мајком Својом, са анђелима, арханђелима и свима светима, али са нама овде са земље сабранима тако да је овде сабрана цела Црква Божија.
И као што је Господ рекао у своме Јеванђељу да радост бива на небу за једног грешника који се каје више него за деведесет девет којима не треба покајање, тако је вечерас овај догађај монашења испунио радошћу цело Небо и целу Земљу, нас овде посебно у овоме храму сабране, јер монашки позив, монашки живот није ништа друго до свесно и драговољно покајање које траје целога живота.
Ево, још увек, на почетку 21. века има душа у овоме свету које чују позив Господа Христа, који га разумеју и који га прихватају у срце своје: "Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде" (Мк 8, 34). Ево, и отац Гаврило један је од тих као и већина овде ових младих монаха и монахиња које су чули те речи Господње, примили их у срце своје, оставили све своје сроднике, пријатеље, своје другаре и другарице, своје школе, своје занимање, своју "перспективу", своју "будућност" - како данас кажу, и кренули су - за Ким? За Господом Христом, јер Он је рекао: "Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан" (Мт 10, 37). То су они разумели. И предали су себе у благо послушање Господа Христа, п примили су јарам Христов на себе и бреме Његово лако, и иду кроз овај живот као упаљене буктиње, као ова упаљена свећа коју монах добија на монашењу, јер њихов живот треба, по речи Господњој, да буде светлост свету: "Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде светлост вашу и прославе Оца вашега који је на небесима"». «Нека би Господ учинио молитвама Пресвете Богородице и светог великомученика Георгија, чији празник Ђурђиц сутра славимо, да у нашем народу увек буде оних који ће претпоставити живот по Богу свему ономе што свет нуди. Јер шта свет може да понуди? Све што нам даје, све што нуди, јесте пролазно, јесте краткотрајно, јесте прах и препео, црви и смрад, јер у то се све претвара на крају оно што свет нуди. А оно што Господ нуди то остаје вечно. То је вечни живот, то је Царство Небеско, то је блаженство у Царству Божијему, то су врлине које нас приближавају Богу и све остало што је Богу мило и драго, а за нас спасоносно».

После монашења приређена је вечера за свештенство, монаштво и бројне госте.

Сутрадан, на празник светог Георгија, Епископ Артемије служио је заупокојену литургију поводом упокојења Његове светости Патријарха српског Павла. Владики Артемију саслуживали су протосинђели Стефан (игуман Зочишта) и Ромило (игуман Дубоког Потока), јеромонаси Теоктист (игуман Сопоћана), Ефтимије (игуман Сочанице), Висарион, Варнава и Варсонуфије, јерођакони Дамјан и Мартинијан.
По заврштеку литургије преломљени су славски колачи. Заједно са манастиром домаћини су били Далибор Орешчанин из Београда, Дејан Марковић из Горњег Милановца, Ненад Ћурчић из Новог Пазара и Војин Ристић из Београда. Домаћинства за следећу годину примио се Ненад Божиновић, брат монаха Гаврила.

Извор: Епархија рашко-призренска