Добротворно вече “Обновимо храм-обновимо Мостар”

Епархија Захумско-херцеговачка и приморска организовала је добротворно вече за прикупљање средстава за обнову Саборне цркве у Мостару, 10. маја 2008. године, под називом „ОБНОВИМО ХРАМ - ОБНОВИМО МОСТАР".

На добротворној вечери, на којој је прикупљено трећина укупних средстава потребних за обнову Храма, окупило се око 600 званица. Овој добротворној акцији присуствовали су: Митрополит дабробосански г. Николај, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј, представници Бискупије мостарско-дувањске, мостарски муфтија Сеид еф. Смајкић, предсједавајући Савјета министара БиХ г. Никола Шпирић, предсједник Владе РС г. Милорад Додик, премијер Федерације БиХ г. Неџад Бранковић, премијер Херцеговачко-неретванског кантона г. Срећко Борас, министар вера у Влади Р. Србије Радомир Наумов, градоначелник Мостара г. Љубо Бешлић, министри из ентитеских и кантоналних Влада, г. Драган Човић, те познате личности из јавног, спортског и културног живота - Дејан Бодирога, Радомир Живанић, Бранко Тупањац, Бранко Радујко, Вук Хамовић, Борис Пешко, Зоран Ивковић, Милорад Јањетовић, Слободан Станковић, Предраг Даниловић, Драган Бјелогрлић, Жељко Самарџић и др.

Свечаност је почела вечерњом службом, на темељима порушене Цркве, коју је служио умировљени Епископ ЗХиП г. Атанасије уз саслужење свештенства Епархије ЗХиП. Том приликом је свечано постављен и камен темељац за почетак обнове Храма. Званице и гости су потом кренули за Манастир Житомислић гдје је одржан службени дио Донаторске вечери.

У порти Манастира Житомислић, за госте је припремљена вечера и пригодан програм у коме су учествовали : Слободан Тркуља са својом групом, о. Горан Арсић и Милош Николић и православни октет са солистом ђаконом Владом Руменићем. Присутнима су се, путем видео порука, обратили и поздравили ову акцију фудбалери Немања Видић и Душан Бајевић, Владе Дивац и друге познате личности.

Окупљеним гостим, својим поздравним говорима, обратили су се градоначелник Мостара г. Љубо Бешлић и Епископ ЗХиП г. Григорије.

Поштовани гости и узваници !

Част ми је и задовољство што Вас могу поздравити као градоначелник града Мостара и што могу бити судиоником овог догађаја и допринијети његовом позитивном и конкретном учинку. С вјерског стајалишта Црква Свете Тројице у Мостару била је сигурно најзначајнији објект православних вјерника у Херцеговини, али је она за Мостар била и остала један од његових културних и архитектонских симбола. Уз католичке цркве и муслиманске џамије она је била и конкретан доказ вишенационалности која је Град на Неретви одувијек обиљежавала који ће као такав бити у будућности коју ће, сасвим сам сигуран, бити свијетла за све народе и грађане Мостара. Бројне цркве, џамије, самостани, манастири, мостови, болнице срушени су или оштећени у претходном рату. На посебној мети су били објекти културе сва три народа. Материјална обнова града је неопходна, али она духовна је много важнија. Са изградњом ове Цркве и духовна обнова нашега града ће бити много боља. И ова пригода показује и потврђује да наша различитост није и не смије бити наше оптерећење него наше богатство. Што прије сви схватимо и уважимо ту чињеницу свима ће нам у овој земљи бити комотније јер право на различитост је темељна претпоставка демократског друштва. Наша културна и национална различитост, коју ће сва три конститутивна народа и сви грађани понаособ слободно изражавати и његовати, такођер је прилог томе. Град Мостар који је много пропатио у Домовинском рату, град који је био у пепелу, изгубио наду у добро и боље, рекао бих у овој пригоди да наши добри људи чврстог карактера се уздижу и хоће након свега показати своју врлину и племенитост. Овдје вечерас у Житомислићу, на подручју Мостара су многи важни људи из цијелога свијета који са нама заједнички желе то исказати. Резултат, сигуран сам, неће изостати.

Посебно смо поносни на неке постигнуте успјехе нашега Мостара, као што су обнова старе градске језгре и њено уврштавање на листу свјетске културне баштине УНЕСЦО, што ће остати уписано у повијести. УНЕСЦО се укључио својом помоћи у обнову три објекта три народа у БиХ, Српске саборне цркве у Мостару, самостана Плехан код Дервенте и џамије Ферхадија. Сигуран сам да је овај догађај нешто на што ће Мостарци бити поносни и да ће Мостар и овим чином показати да је био и остао велики. Кога краси, Љубав, хуманост и пружена рука помирења, одлике су само јаких и великих.

На крају, о вјерској важности цркве сигурно ће више казати владика Григорије, а ја ћу завршити своје обраћање да ће обнова цркве бити и симболичка порука свима у будућности како су сва уништења и разарања у коначници узалудна. Свима вам који сте се скупили у оволиком броју и исказујете спремност својим прилогом и подршком помоћи обнову Цркве Свете Тројице у Мостару, велико вам ХВАЛА!

СЛОВО ЗА ХРАМ МОСТАРСКИ

Читав свијет носи обличје храма, а сваки храм је образ и слика Божија, Његов дом и престоно мјесто на земљи. Куполе и сводови храма слика су свода небеског. Тако храм и свијет подражавају енергију Бога Живога чија су икона. Јер, све су ствари у овом свијету ништа друго до згуснута Божија енергија, његово стваралачко дјелање, и о томе једногласно говоре и богослови и научници и пјесници. Сабиратељно мјесто те енергије је храм, и човјек је као круна Божијег стварања позван да постоји на начин на који постоји храм. А то значи да је његов задатак и послање у свијету и на мјесту гдје живи да сабира и служи, да буде тачка јединства и заједнице. Отуд је јасно да сваки који хотећи да убије устаје на човјека, устаје на Бога чија је човјек икона. И исто тако је јасно да сваки који устаје на храм и руши обличје његово, устаје на Бога који се тим храмом на земљи осликава.

Храм је мјесто гдје се састају небо и земља, мост између смрти и живота, копча створеног и нествореног, сазданог и несазданог, свијета вјечног и свијета временог. Он овдје на земљи постаје оваплоћење небеског града и предокушај долазећег Царства. Људи граде храм не само да би служили Богу - но да би као створења Божија учествовали у творевини. Јер сву творевину треба схватити и прихватити као престо и земљу Божију. Гледајући око себе у непорецивој стварности свакодневице смрт и умирање, људи су градили Божији простор на земљи да буде земља жиивих. Храм дакле претвара земљу умирућих у земљу живих, јер Бог је Бог живих а не бог мртвих.

Шта значи бити жив? - Вољети и бити вољен! Свједочанство и израз љубави је храм. Ако није то, онда није храм, црква, мјесто сабрања, богозвани сабор. „Тамо гдје су два или три сабрани у име моје, ту сам и ја", говори Господ Који је сам Љубав, јер је вјечна, жива и живоносна заједница Трију Личности. Црква је прије свега заједница вјерних, а сваки појединачни храм чини једну заједницу оствареном и оприсутњеном. Она у њему и кроз њега задобија своје име, и више од тога - задобија своје лице. Храм постаје и лик саме материје; најбоље из својстава својих она у њега уткива, у њему се преображава и воздвиже. Њена крстообразна природа и усмјерење ту показује своје хоризонтално и вертикално опредјељење. Недвосмислено показује да ли носи свјетлост и да ли је земља живих.

Храм, то јесте заједница која му припада, никога око себе не оставља равнодушним. Запањујуће је јасно како је храм увијек слика једне заједнице и њено вјерно огледало. Тако је и порушени храм Свете Тројице у Мостару највјернија слика наше заједнице, која говори о томе шта смо били, а шта данас јесмо у Мостару, у овој предивној, рајској долини. Наши преци су у сложеним историјским условима и готово немогућим околностима направили такав храм који је био смјестилиште свјетлости и небо на земљи! Исти ти наши преци били су со земљи и свјетлост свијету, у свему што су чинили ово зрно су полагали!

Радећи, градећи, појући, служећи, трпећи били су достојни житељи града Мостара, носиоци културног живота, велики прегаоци, заједно са Муслиманима и Хрватима. Са њима су били у истим друштвима, на истим пословима, дијелили заједно животну борбу и чинили јединствено ткиво града. Многи од њих су остали генерацијама потоњим познати; довољно је да поменемо Шантића или Ћоровића па да видимо златан траг у њиховим пјесмама, сликама и грађевинама. А велелепност мостарског храма и пажња коју су сви показивали у његовом сталном обдјелавању била је слика заједнице која је у том граду живјела.

Међутим: синови су се, у часу смутње, одрекли предака и свега њиховог, а прије свега храма као иконе живота оног времена. Храм је срушен у налету разарајуће мржње, које никад не би било да није било некадашње љубави и повезаности. Јер не мрзиш онога до кога ти није стало и према коме си равнодушан. Али иако се у једном моменту чинило да је све покидано и срушено, златна нит која повезује нерве овог града је остала цијела. Ми сада желимо да помогнемо обнову града баш препознавајући ту нит, и то обнављајући овај храм љубављу, која је једина изграђивалачка сила сваког подухвата и прегнућа. Црква се никада није бавила, нити ће се бавити онима који су овај храм разрушили, јер она је по својој природи увијек окренута ка будућности и ка животу који у тој будућности треба да се остварује. Ова вечера, ова трпеза љубави, ово сабрање код овог обновљеног Храма, говори много, даје наду, кријепи вољу, носи живот, објављује радост и свјетлост.
Обнова храма је уједно и обнова времена у ком је грађен, када су народи који су живјели у Мостару били у заједници љубави, која је њихове разлике чувала и јединство пројављивала. Овај догађај у коме учествујемо је први сабор јединства свих у Мостару, у БиХ и шире, и ми смо почаствовани улогом домаћина и покровитеља таквог једног догађаја. Нека би са обновом Храма био обновљен и живот овог града и његових становника, који су на овој земљи и под овим сунцем и сводом небеским своји на своме. А круну тог свода која на небеса узводи подижемо као куполу Храма баш овдје, на овом светом мјесту, благословом Божијим и вашом добротом.

Нека нас Господ све благослови и осјени својом љубављу. Хвала.

У току вечери одржана је и конференција за многобројне медијске куће које су пратиле ову свечаност. Представници свих нивоа власти у БиХ изјавили су да ће финансијски помоћи да овај храм буде што прије обновљен.
Предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић рекао је на донаторској вечери у манастиру Житомислић да ће Савјет министара БиХ за обнову овог храма издвојити 600.000 КМ. Ове вечери Мостар шаље поруку БиХ да само наслоњени једни на друге можемо успјети", рекао је Шпирић.

Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик рекао је да се без размишљања укључио у пројекат обнове храма, истакавши да је Влада РС за ову намјену већ издвојила 700.000 КМ, а да ће ове и наредне године бити издвојено још материјалних средстава. Жељели смо да покажемо да заједно, без притисака, можемо нешто да направимо и ово је по први пут да сви нивои власти учествују заједно у неком пројекту", рекао је Додик.

Премијер Федерације БиХ Неџад Бранковић рекао је да је ове године федерална Влада за обнову цркве Свете Тројице у Мостару издвојила 280.000 КМ, а да ће у наредним годинама издвојити око шест милиона КМ.

Премијер Херцеговачко-неретванског Срећко Борас истакао је да ће кантонална Влада и даље помагати обнову вјерских објеката.

Градоначелник Мостара Љубо Бешлић рекао је да за овај град послије тужних долазе и свјетлији тренуци, као што је ова донаторска вечера. Обновићемо цркву, а тада ће и морална и духовна обнова бити потпуна", рекао је Бешлић.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да је донаторска вечера довољна за снажан почетак обнове цркве. Вечерас смо овдје заједно сви, а то је велика ствар и побједа ", рекао је владика Григорије, који је и домаћин донаторске вечере под називом "Обновимо храм, обновимо Мостар".

Извор: Епархија захумско-херцеговачка