Доксологијом у београдској Саборној цркви отпочела завршна прослава поводом 1700- годишњице Миланског едикта
Свечана доксологија у Саборној цркви у Београду почела је у 10 ч. и служило ју је свештенство Архиепископије београдско-карловачке.
На петнаест минута пре почетка овог чина благодарења и узношења молитви да се ово благо дело обележавања годишњице Миланског едикта успешно заврши, оглашавала су се сва звона цркве, за све време док су Патријарси, Архиепископи и други представници помесних православних Цркава, као и високи представници других хришћанских Цркава, улазили у овај храм. Црква је била препуна благочестивим верницима који су се радовали овом чину, а и сама природа је од себе, Божјом помоћи, подарила прекрасно сунчано време после силних кишних падавина претходних дана.
У цркви служби доксологије и благодарења присуствовали су: Патријарх цариградски и васељенски Вартоломеј, Патријарх јерусалимски Теофило, Патријарх московски и све Русије Кирил, Архиепископ кипарски Хризостом, Архиепископ атински Јероним, Митрополит варшавски и све Пољске Сава, Архиепископ Симеон, мјестољубитељ митрополитског трона Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, Архиепископ тирански и све Албаније Анастасије, умировљени Архиепископ прашки Христофор.
У цркви су молили и Митрополит пергамски Јован (Цариградска Патријаршија), Митрополит француски Емануил (Цариградска Патријаршија), Митрополит гвинејски Георгије (Александријска Патријаршија), Митрополит аркадијски Василије (Антиохијска Патријаршија); затим, Епископ сафитски Димитрије (Антиохијска Патријаршија), Архиепископ константијски Аристарх (Јерусалимска Патријаршија), Архиепископ катарски Макарије (Јерусалимска Патријаршија), Митрополит волоколамски Иларион (Московска Патријаршија), Епископ солнечногорски Сергије (Московска Патријаршија), Митрополит видински Доментијан (Бугарска Патријаршија), Епископ велички (Бугарска Патријаршија), Митрополит зугдидски Герасим (Грузијска Патријаршија), Епископ арсинојски Нектарије (Кипарска Православна Црква), Митрополит месинијски Хризостом (Грчка Православна Црква), Епископ вилидски Астије (Албанска Православна Црква), викарни Епископ Георгије (Пољска Православна Црква)
Доксологији су присуствовали амбасадори акредитовани у Београду, архијереји Српске Цркве: Митрополит загребачко-љубљански Јован, као и епископи: сремски Василије, бањалучки Јефрем, канадски Георгије, новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин, источноамерички Митрофан, бачки Иринеј, зворничко-тузлански Хризостом, тимочки Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, бихаћко-петровачки Атанасије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, аустралијско-новозеландски Иринеј, јегарски Порфирије, моравички Антоније, липљански Јован и ремезијански Андреј.
Од представника других хришћанских Цркава истичемо присуство личног представника Његове Светости папе Фрање кардинала Јозефа Томке, надбискупа београдског Станислава Хочевара и других бискупа, међу којима и генералног викара Београдске надбискупије монс. Леополда Рохмеса и других високих свештених лица.
Свечаној доксологији присуствовао је и лични изасланик Његове Милости Архиепископа кентерберијског Јустина Велбија – бискуп винчестерски Мајкл Скот Џоинт, као и генерални секретар Конференције европских цркава Ги Лиагр и представник генералног секретара Светског савета цркава високопречасни протојереј др Данијел Буда.
Поздрављајући овај свечани сабор, Патријарх српски Иринеј је, између осталог, казао:
„Овим царским едиктом су широм отворена врата Европи и свету да хришћани могу слободно исповедати и упражњавати своју веру. На темељу овог прогласа постављени су темељи хришћанске цивилизације и културе која од тада траје до данашњих дана ... Ово је јединствена прилика за нас православне да се сабирамо, ближе упознамо и сагледамо прилике у којима живимо, као и проблеме нашег времена и околности под којима се данас многе хришћанске вредности оспоравају. Ово је прилика да се лично упознамо и са представницима других хришћанских заједница, пре свега, Римокатоличке цркве и других верских заједница, да заједнички размотримо шта нас раздваја, шта нас дели, и да превазилазимо новонастале проблеме...“
„…Прилике у данашњем свету су такве да Хришћанска Црква има свој огроман удео, допринос и одговорност да учествује у свим процесима живота и у свим друштвеним кретањима…“
Васељенски Патријарх Вартоломеј је у своме слову казао: "Нити светске историје усмерава Отац небески". Патријарх васељенски је поздравио све сабране на овом свеколиком сабору Православља где су узнете молитве благодарности Господу за веру и Цркву, за Православље. Патријарх Вартоломеј је истакао да је Српска Православна Црква светосавска Црква, Црква страдалника и мученика, која на себи носи ране Христове, ране Христовог страдања.
Патријарх Вартоломеј се осврнуо на непрекидна страдања хришћана све до данашњих дана када пате наша једноверна браћа у арапским земљама, у Африци и широм света. Његова Светост је нагласио на доксологији да се треба молити Господу Богу да очува неповредивост и целовитост српског народа и Српске Православне Цркве, уз молитву да Господ Бог заштити Србију од страдања и зацели ране прошлости.
Била је то дивна слика кад су се, после одслуженог чина, поглавари Цркава и њихове пратње упутили у Патријаршију прекопута, где им је свечани пријем приредио поглавар Српске Православне Цркве, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Господин Иринеј.
