Донаторски ручак за обнову Саборне цркве у Мостару

У недељу, 28. септембра 2008. године, у Српском Центру у Мисисаги, одржан је донаторски ручак, уз богат културно-уметнички програм, за изградњу цркве Свете Тројице у Мостару. Око 350 присутних гостију и 150 деце својим доласком и прилозима за изградњу нове цркве испољили су заједништво, патриотизам и жељу да помогну у изградњи и тако доказали да ниједан циљ није недостижан и да ће и овог пута слога и љубав изградити цркву.

Током донаторског ручка присутни су евоцирали сећање на родну груду и успомене на пређашњи живот у Мостару. Мостарски Срби, никада се нису помирили са чињеницом да је њихова саборна црква Свете Тројице, већ пуних 16 година у рушевинама. И зато у овом времену они желе својим прилозима да подигну богомољу, да би се верницима у Мостару вратио храм. Сада у Мостару живи око три хиљаде Срба повратника. Црква ће поново бити њихов центар окупљања и саборности.

Учесници овог донаторског ручка су били више него задовољни, а стигле су и похвале организаторима на смишљеном програму и доброј организацији.

Организациони одбор у саставу Данило Оро, Зоран Дабић, Небојша Песко, Предраг Савић, Божидар Дабић, Миодраг Кандић, Милан Граховац, Горан Вујадиновић, Миодраг Савић, Даворин Говедарица, Небојша Марушић, Озренко Чворо, Небојша Тилимбат, Драган Вукмановић, Мићо Маврак и Слободан Рундо, учинио је све да овај донаторски ручак успе. Одазвали су се Мостарци и Херцеговци из Торонта и сви Срби добре воље из осталих крајева отаџбине. Прикупљено је за изградњу нове цркве у Мостару 28,000 долара, које ће у заједници са Српским доброчинством "Јован Дучић", бити уплаћено Захумско - херцеговачкој епархији. Тако ће Мостарци и Херцеговаци допринети да се поново изгради монументална, велелепна и живописна православна Саборна црква "Свете Тројице", која је била украс Мостара и његов симбол.

У културно-уметничком програму учествовали су фолклорни ансамбл КУД "Опленац - Свети Сава" из Мисисаге, гуслар Милош Вукоје, из Билеће, гусларски првак Републике Српске, драмски уметници Драгана Живић - Илић, Никол Марковић, Бориша Павловић, и врсни музичар Драган Миљановић. Сви уметници су волонтерски учествовали у овој патриотској акцији.

У Мостару су већ обновљене муслиманске и католичке богомоље, чак су направљене и нове. Огромна је жеља мостарских православаца да се Саборна црква обнови, да се верницима врати њихов храм, а Мостару изгубљени украс и симбол. Без православне цркве Мостар никад неће бити потпун ни просторно, ни духовно.

О Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, изграђеној у трећој четвртини 19-тог века, а срушеној током грађанског рата у БиХ у последњој деценији 20-тог столећа, 1992. године, треба истаћи и овом приликом да је она велико остварење српског градитељства друге половине 19-тог века. Ова велелепна, монументална и живописна градска богомоља дело је њеног главног неимара, Андреје Дамјанова из Велеша. Грађена је од 1863. до 1873. године. Овај градитељ је био познати градитељ хришћанских богомоља у балканским провинцијама Турског царства. Његово дело су и прелепе православне цркве у Смедереву, Нишу, Врању, Пироту, Сарајеву и Чајничу. Мостарска црква Свете Тројице је по димензијама била већа од претходне Дамјановљеве реализације у БиХ, сарајевске Богородицине цркве. Представљала је значајно остварење његовог балканско-романстичарског стила, а занимљива је и по изузетном уклапању у херцеговачки амбијент, чиме је Дамјанов, исто као у Смедереву и Пироту, показао суптилно поштовање духа места и наслеђа поднебља над којим гради. У унутрашњости цркве доминирали су елементи у богато позлаћеном дуборезу, импозантни олтар са 44 иконе, класицистичка уља на платну, кружно степениште са проповедницом и свечана престоља за владику и свештенике. Импозантна троделна камена капија, дело арх. Момира Коруновића, изграђена је почетком 20. века у стилу национално-романтичарског експресионизма. Крајем 20 века цркву су осликали грчки фрескосликари. Ова мостарска црква је била у сагласју са другим архитектонско - урбанистичким акцентима града на Неретви, па је постала његов украс и значајан визуелни репер. Она је оличавала најбоље традиције српског сакралног градитељства свог времена. Уз стару цркву и Митрополијску зграду, непосредно је изражавала присуство и културни идентитет мостарских Срба. Важила је за респектабилан објекат коме су се дивили и остали становници Мостара, као и многобројни странци, путописци, хроничари и уметници.

Један хроничар је давно записао да је освећење ове цркве било свечано и у присуству три хиљаде одабраних душа из БиХ. Према извештају из тих дана, црква је раскошна и надвисује сав Мостар, као што је и свечаност премашила све досадашње, одкада су Турци притисли Херцеговину. Ова црква изненађује величином и доминантном позицијом цркве у граду, јер Турци такве подухвате раније нису дозвољавали. Цркву је саградио српски народ и трговци из Мостара, уз помоћ Русије која је донирала десет хиљада дуката, које је донио архимандрит Прокопије Цокорило. Такођер и Султан Абдул Азиз је дао свој прилог од 25 хиљада гроша.

прилог послао:Слободан Рундо

Извор: Епархија захумско-херцеговачка