Доста нам је раскола

Август је месец веома важан за српску православну заједницу Аустралије и Новог Зеланда. У току су, наиме, изјашњавања по црквеним општинама о нацрту новог устава замишљеног да стави тачку на досадашњи раскол и под кров једне митрополије коначно окупи све православне Србе. Наредног месеца следи Епархијски дан у Мелбурну када ће представници својих цркава изнети своје ставове по овом питању.

Саговорници ''Вести'' подржавају сваку иницијативу која води ка уједињењу Срба у Аустралији и Новом Зеланду.

Сарадници "Вести", у редовној месечној анкети, поставили су читаоцима једноставно питање - да ли су за јединствену митрополију и зашто. Наши саговорници, како се види из одговора, са сузама у очима доживљавали су поделе.

Ево њихових искрених одговора.

Зоран Шапоња (Сиднеј): - Па време је више да будемо заједно. Да се не делимо и будемо јединствени. Ако се не делимо на улици, зашто бисмо се делили по црквама. Ја сам и својим пријатељима дао да читају нови устав и сви су задовољни. Једва чекају да се то догоди. Једна права ствар на овом континенту је да будемо као једна фамилија.

Михаило Тодоровић (Сиднеј): - Плаче ми се када помислим како су нас гледали. Оптуживани смо да смо комуњаре јер смо дошли са црвеним пасошима. Кад смо се нашли у цркви у Рути Хилу, упирали су прстом у нас да смо комунисти. Какви комунисти, нисам ни близу био, а камоли да сам био неки члан. Видео сам својим очима и у свом животу како је када се међусобно делимо.

Трифко Јаковљевић (Мелбурн): - Мислим да је било крајње време да се донесе јединствен Устав Српске православне цркве у Аустралији. Зашто да нека слободна српска црква има свој Устав, а ова друга која је уз матицу цркву свој... Међу верницима нема подела и раскола, то праве само појединци, увек се нађе неко коме нешто не ваља. На ово смо чекали више од 50 година. Коначно је дошло време да престану све поделе и будемо јединствени.

Лепојка Радањац (Мелбурн): - Потребно је да имамо јединствену цркву и као народ морамо да будемо јединствени. Расути смо свуда по свету, бар око наше цркве не морамо да се делимо, па јединствена митрополија треба да покаже и јединство нашег народа у Аустралији. Нисам толико упозната око подела којих је око цркве годинама било, али мишљења сам да треба да се прекине са расипањем нашег народа по свету. Због свега онога што нам се догодило у земљи из које смо дошли, стицајем околности смо овде и оно што нам најмање сада треба је да имамо поделе око наше цркве.

Нада Абрамовић (Мелбурн): - Апсолутно подржавам идеју. Изричито сам против подела у цркви и ако нешто треба да буде јединствено, онда је то наша црква. То је моје виђење цркве као институције. Зна се чему црква служи, сви верујемо у истог Бога, црква није место за политику. Стварање подела има примесу политике, што онда доводи до стварања политичке организације, а не цркве. То не бисмо смели да дозволимо. Код нас у Шумадији, када неко одлучи да поклони нешто својој цркви или помогне изградњу новог храма, он то ради из чисте вере и љубави, а не да би касније тражио привилегије или да би имао удео у црквеној имовини. Цркви се поклања не да би се очекивала материјална корист. Зашто би неко покушавао да прави бизнис у својој цркви. Зна се какав је црквени поредак који верници морају да поштују.

Србија је главна

Милан Ристивојевић из Сиднеја (у Аустралији живи 40 година) сматра да не треба само да се уједини и црква, већ и српска држава.

- Све у једно. И Србија је главна. Да сви идемо према Србији. И са Романије и из Бачке, из Хрватске, сви у једно, то је најбоље решење. Не говорим само о уједињењу цркве, него и народа целог. А, црква поготово. Нас су поделе и коштале. Гинуло се. Овде сам 40 година и видео сам сву несрећу због поделе што нас је снашла и докле нас је довела.
Људи су били одвојени, растргани... Морамо бити заједно, то ја мислим. А, ко није за то, за српство, нека оде. Мени су отац и мајка с Романије, а ја сам рођен у Бачкој. Ако ми нисмо заједно, Србија губи и ми с њом.

Под једним кровом

Милорад Барежац из Сиднеја помиње пример владике Саве који је рођен у Америци, а сада је у Јасеновцу на дужности: - Превише је било подела. Србин не може бити под два крова, само под једним. Ја сам овде 40 година, али мене овде нису поделили. Увек сам само за српство био и за Светосавље и ништа друго. То је једини начин да постојимо и да опстанемо. То добро знам, јер долазим из Славоније, из Пакраца. Тамо је сада наш владика Сава који је био у Канбери раније и знам да му је јако тешко. Како ћемо ми помоћи људима тамо ако смо разједињени? Владика Сава је рођен у Америци, а сада је на родном српском огњишту. Има ли разлике? Деца су ми рођена овде, али су пожелели да иду тамо и упознају завичај. И то су моје молитве услишене и срећан сам због тога, сви смо ми једно биће с оним тамо.

Мила Вулић (Мелбурн): - У Аустралији сам тек око годину дана и морам да признам да сам по доласку била затечена расколом. Наравно да подржавам оснивање јединствене митрополије Српске цркве у Аустралији. Она мора да буде јединствена. У отаџбини се тачно зна, црква се поштује као место где се иде ради вере и љубави према Богу. Мислим да је много раније требало да се оснује јединствена митрополија, сигурно је да је било разлога што се до сада чекало, али ни сада није касно.

Андрија Јанковић (Бризбејн): - Подржавам све иницијативе које воде уједињењу Срба у Аустралији и Новом Зеланду и свугде у свету. Ми смо један народ и треба да будемо у једној митрополији под јединственом администрацијом. Нека митрополит преузме ингеренције над свим оним што је црквена имовина у Аустралији, али мислим да неки критеријуми ко и како управља црквом и имовином морају да буду разјашњени детаљније. Доста ми је интерпретација како су неким члановима данашњих трастија родитељи градили цркве. Они су то оставили у наслеђе генерацијама Срба овде, а не својим породицама да полажу право на њих. Понављам да сам за уједињење Срба. Некад смо се гложили око тога чији су родитељи били четници, а чији партизани, па смо и то превазишли. Ваљда можемо да се сви окупимо и око једне јединствене цркве.

Соња Николић (Бризбејн): - Мени то лепо звучи, да се дефинитивно стане на крај расколима и да будемо сви под кишобраном једне митрополије и једног митрополита. Ваљда је и време које је остављено на располагање свим црквама, од четири године, довољно да се појединци упитају да ли ће уопште припадати СПЦ, ако не прихвате митрополију која им се нуди. Ја то посматрам тако да црквени поредак треба да буде уређен по Божјим правилима и законима, а Божји представници и посланици су владике. Због тога доживљавам као грех сумњу у те Божје представнике и њихове намере. Знам да овај предлог неће лако бити прихваћен код повереништва неких цркава, али и они треба да схвате да ћемо сви бити само парохијани и да није лепо да неки одлучују о судбинама цркве више, а неки мање.

Зоран Бранковић (Бризбејн): - Све прихватам уколико су ти предлози усклађени са Сабором СПЦ и ако ће та нова митрополија бити устројена као што је нпр. дабробосанска или љубљанско-загребачка или било која друга митрополија у отаџбини. Кажем то јер не бих волео да таква митрополија буде нешто посебно регистрована за Аустралију и Нови Зеланд и да одудара од начина на који је то већ урађено са другим митрополијама под окриљем СПЦ. Желим да будем сигуран да наш митрополит одговара Сабору СПЦ и да они надгледају његов рад, па ако то буде нешто што је у супротностима са жељама верника и Божјим правилима да онда Сабор може и да га смени. На исти начин размишљам када је реч о власништво над црквеном имовином. Ако по Сабору СПЦ све цркве треба да буду власништво СПЦ, онда не видим проблема зашто тако не би било и за Аустралију и Нови Зеланд. Јединствена правила, јединствено уређење и управљање. Признајем само Сабор СПЦ и нашег патријарха. Ако је све у складу са њиховим ставовима, онда сам и ја за нову јединствену митропилију.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска