Др Лазар Мирковић: Опис рукописа манастира Дечана

Поводом стотридесетогодишњице рођења великог литургичара
  (4. јул 1885. - 23. април 1968.)

Др Лазар Мирковић, Опис рукописа манастира Дечана, издање Високе школе – Академије СПЦ за црквену уметност и консервацију, приредио Мр Предраг Миодраг, Београд 2015.

Опис рукописа манастира Дечана протојереја др Лазара Мирковића, који су приредили вредни прегаоци на пољу литургичког богословља и историје српске средњовековне књижевности и уметности, мр  Предраг Миодраг, професор Карловачке богословије и проф. др Ђорђе Трифуновић, познати српски медиевалиста, представља значајни допринос у проучавању и истраживању научног рада Лазара Мирковића,  једног од највећих наших литургичара, хеортолога и историчара црквене уметности. Ово Мирковићево дело имало је 575 страна текста и 400 табли са сликама – цртежима и фотографским снимцима.

Почивши академик Димитрије Богдановић је упутио  Предрага Миодрага на свој Опис рукописа манастира Дечана, који се налазио у Археографском одељењу Народне библиотеке Србије. Тада је П. Миодраг ископирао део који се односио на служабнике. Предраг Миодраг се 1984. године вратио дечанским служабницима и, по његовим речима, пут до овог скривеног бисера одвео га је у архив Српске академије наука и уметности. Од некадашњих пет свезака Мирковићевог својеручног „Описа рукописа манастира Дечана“ сарадници Архива предали су му само три. П. Миодраг сведочи: „За моје поље истраживања било је драгоцено што се у сачуваним фасциклама налазио опис седамнаест рукописних служебника из Дечанске збирке.“

Предрага Миодрага, нашег приређивача овог обимног фототипског дела, и  аутора Преговора и пропратне студије „Лазар Мирковић као литургичар и историчар црквене уметсноти“, привлачио је лик проф. Лазара Мирковића још од времена кад је уписао Богословију Светог Саве у Београду. Поред његових књига, највише података о Л. Мирковићу је чуо од његових следбеника, од проф. Ђорђа Трифуновића и почившег Јанка Радовановића, јер је Радовановић био његов студент на Богословском факултету, а потом биограф и један од најбољих познавалаца укупног научног доприноса проте Лазара Мирковића. Као сарадник Балканолошког института и пасионирани историчар уметности, Јанко Радовановић је у својим проницљивим богословско-уметничким анализама од свих теолога најдоследније пошао за својим учитељем. Јанко Радовановић је на основу својих иконографских истраживања високо оцењиван од савремених научника, посебно од Бранислава Тодића, једног од водећих представника чувене београдске школе историчара уметности.

Професор Лазар Мирковић је као литургичар неформално био и историчар уметности. Можемо да кажемо да се ова књига сада појављује после обимног рада Славице Јурић и њеног дела: „Лазар Мирковић и стара српска књижевност“ (изд. Академије за црквену уметност и консервацију, приредио Мр Предраг Миодраг, Београд 2014).

Данас, ако гледамо са раздаљине од преко шест деценија, Мирковићев Опис рукописа манастира Дечана је донекле застарео у домену савремене археографије, али, напомињемо, ми морамо да га сагледамо у временском оквиру у коме је настао. Међутим, са овим се не слаже ауторка  опширног Предговора  недавно објављеног Описа ћирилских рукописних књига манастира Дечана (група аутора, књига прва, НБС, Београд 2011), г-ђа Надежда Синдик која први пут у нашој археографској науци говори о значају Мирковићевог необјављеног описа исте рукописне збирке. Она каже: „Тај опис садржи све елементе савременог археографског описа, али у неједнаком обиму и квалитету. Тако водене знаке даје умањене, са размером и упутом на ондашње албуме знакова... Највише пажње поклонио је садржају, илуминацијама и записима“. Надежда Синдик закључује: „Велика је штета што овај Мирковићев Опис није штампан, па је тако српска наука лишена важних информација које су морале да сачекају пола века.“

Ево, сада, захваљујући професору Предрагу Миодрагу, имамо факсимилно издање Описа рукописа манастира Дечана Лазара Мирковића које може послужити за проучавање историје српског народа, историје српске књижевности, историје српске уметности, српског језика, палеографије и црквеног права.

На 424 странице, уз Предговор мр Предрага Миодрага, имамо фототипију изворног рукописа Опис рукописа манастира Дечана. Имамо упоредне регистре рукописа манастира Дечана према опису Лазара Мирковића и према објављеном опису групе аутора, као и  објављену студију проф. Предрага Миодрага Лазар Мирковић као литургичар и историчар црквене  уметности. Затим, ту је и резиме на руском, грчком, француском и енглеском језику.

Упућујемо наше читаоце на ово значајно издање које је обогатило нашу богословску и културну стварност.

Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве