Др Милош Ердељан: Увод у Свето Писмо Старога Завета

Др Милош Ердељан, УВОД У СВЕТО ПИСМО СТАРОГА ЗАВЕТА.
Посебни део, Фоча-Београд 2008, стр. 228.

Више од три деценије после смрти угледног професора Богословског факултета Милоша Ердељана (1907-1976), његова предавања, дотле доступна студентима само у облику скрипте, појављују се као посебна зналачки и с љубављу опремљена књига. Генерације студената које су имале ту срећу и част да прате предавања поч. проф. Ердељана, сада су већ на измаку свог радног века, али се многи сећају његових часова на којима је уносио целог себе, као да пред собом има постдипломце, а не "децу", бруцоше који се споро навикавају и на Београд и на факултет.

Пред собом је имао често само пет до шест особа, а спремао се за предавања као да говори у пуном амфитеатру. Остаће запамћен по томе како је часове долазио са пуним рукама књигама из семинара Institutum Iudaicum, да би се слушаоци упознали како са научним изворима, тако и са најновијим стручним публикацијама. Није то остајало без ефекта; студенти су знали да цене тај напор и максимално се трудили да што мање изостају са његових предавања, и поред старања око сопствене егзистенције, јер је познато да ондашњи студенти Богословског факултета нису имали студентских бенефиција (најтеже их је погађало што нису могли да одлажу служење двогодишњег војног рока) поштп Факултет није био у саставу Универзитета.

Овом Ердељаном Посебном уводу претходила је појава Општег увода (Србиње 2000), у којем је обрадио историју канона, историју текста, историју превода и друга релевантна питања неопходна за даље библијско истраживање будућих професора у богословији, катихетама, читаоцима... и то не само ради стицања позитивне оцене, него, још више, ради стицања опште културе. За нас студенте је било, ма како напорно, значајно упознавање са морем библијске научне литературе, на водећим светским језицима, која је у овом Посебном уводу такође углавном изнета.

Научна дисциплина која се зове Увод у Свето писмо има скоро редовно два дела. Овде је, као што и наслов каже, реч о Посебном уводу и тиче се историјата настанка, аутора, садржине, времена и места писања, интегритета сваке од 39 старозаветних књига.

Њихов груписање у веће целине није тешко; лако се прати и мање-више добро је познато - на самом почетку се налази Петокњижје Мојсијево (Тора, Пентатеух). Затим следе историјске књиге, поучне књиге (тзв. Списи) и пророчке књиге. Група од десет тзв. девтероканонских књига овде није обрађена, иако се поч. професор лично залагао да покаже њихову аутентичност, самим тим што их Црква користи на богослужењима, а уметници - састављачи црквене поезије и сликари се надахњују њиховом садржином.

Завршно поглавље представља сажет приказ владавине царева тзв. Уједињеног царства, Саула, Давида и Соломона (стр. 189-2039. Стручно је обрађен однос налаза у Рас Шамри и Старог завета (стр. 203-208), као и одељак о Особености старозаветног Закона (209-211).

Редактори књиге (др Драган Милин и др Илија Томић) истичу да овде не постоји проблем застарелости, јер се аутор трудио и у оном послератном времену кад су пред професорима Богословског факултета постојале тешкоће сваке врсте, од којих су финансијске најмање, да максимално одрже корак са временом и прате достигнућа светске библијске науке.

Званични назив предмета је био Увод у Свето писмо Старога завета са Библијском историјом и Археологијом, који је предаван од самог оснивања Факултета 1920.г. - катедру су држали старозаветници др Тихомир Радовановић и др Душан Глумац, ментор проф. Ердељана, који је иза себе оставио Граматику старојеврејског језика (Вршац 1937) и Библијску археологију (такође Богословски факултет у Фочи приредио је њено научно опремљено издање 1999), што је олакшало рад и професора Ердељана и његових студената, јер се у тим тешким послератним приликама за Цркву, то није могло створити. Све ово се истиче ради млађих нараштаја који, хвала Богу, живе у другим условима, па понекад изразе и неверицу у то кроз шта су све морале пролазити њихове старије колеге.

Можда би требало додати да је доцент при овом Факултету др Тихон (Тихомир) Радовановић објавио у виду скрипте Лекције из Светога писма Старога завета (1930.г., фолио формат, стр. 336), где разматра исагошка, уводна питања везана за поједине књиге (није обрадио тзв. мале пророке). Одавно је она неприступачна, и само је мали број упорних, али и срећних, истраживача имао прилике да се с њом упознају и сагледају у коликој мери је задовољила све научне захтеве, па би, можда, у оквиру ове устаљене добре праксе поновног издавања ранијих приручника требало размислити и о њеном умножавању.

Животни пут проф. Ердељана био је доста напоран, од родног места Деве (Румунија) преко историјски врло значајне Сентандреје која ће му бити прво место службовања, Карловаца где ја завршио богословију, Београда где је завршио Богословски факултет и докторирао, Бихаћа (овде је био катихета у гимназији).

И ово Ердељаново дело, иако излази постхумно, представља једну воштаницу његових благодарних ученика.

протођакон Радомир Ракић
Живорад Јанковић