Др Предраг Ристић - добитник признања "Стефан Првовенчани"
Овогодишњи добитник признања "Стефан Првовенчани" је архитекта проф. др Предраг Ристић, а награда ће му бити уручена 19. августа у Дому културе у Рашки у оквиру манифестације Рашке духовне свечаности, саопштено је у Удружењу књижевника Србије.
Признање "Стефан Првовенчани" обухвата повељу, колајну - рад Љубише Манчића и новчани износ, а додељује се за изузетан допринос националној култури и науци, казао је на конференцији за новинаре проф др Тиодор Росић.
Предраг Ристић - рођен је у Београду 1931. године. Дипломирао је 1956. године на Архитектонском факултету у Београду, а докторирао је на Универзитету у Грацу 1980. са тезом "Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског вира". Има статус истакнутог слободног уметника, члан је УЛУПУДС-а, а у пензији је од 1991. године. Од 1977. је гост-професор Унивезитета у Грацу и Бечу и изабран је за госта професора на универзитету у "Ecole d'Architecture -1e Paris - la Vilette UR VII" у Паризу 1999. године. Од 1997. године предаје Црквено градитељство на Високој школи - Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду.
Његов живот је обележен пројектима црквених здања. У Србији, а и у свету, саграђено је више од 150 храмова по његовим плановима. У најлепша здања која је он пројектовао спадају црква у Требињу по тестаменту Јована Дучића, Саборни храм у Подгорици, црква у Апатину, на Равној Гори, Острогу, у Гацком, Убу, Бирмингену, Хановеру, Сиднеју...
Својим делом и радом, залажући се за стваралачку обнову неправедно запостављене прошлости, Ристић је обележио епоху, али и времена која долазе, рекао је Росић. Он је објаснио да је Ристић архитектури приступао корелацијски, залажући се за спој уметности, грађевинарства и музике. Уместо официјелне, строго праволинијске архитектуре, залагао се за органску, по мери човека. Он је конструисао и музички инструмент "дрндафон", дрвени инструмент необичног облика, на којем је производио необичне тонове помоћу металних клинаца који су вирили из дрвеног дела инструмента посебног облика. Тај инструмент му је омогућио експериментално истаживање акустике, што је плодоносно применио у пројектовању цркава - што је најуочљивије у цркви на Убу, Епархија ваљевска.
Досадашњи достојанственици Рашких духовних свечаности су композитор Светислав Божић, сликар Милорад Бата Михаиловић, филозоф Михаило Дјурић, песник Миодраг Павловић, режисер Емир Кусурица, сликар Сава Ракочевић, песник Слободан Ракитић, књижевници Данко Поповић, Драгослав Михаиловић и музички уметник Бора Дугић.
Извор: Висока школа - Академија СПЦ за уметности и консервацију
