Др Слободан Продић: Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског

Др Слободан Продић, Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског (9. јануар 1882. - 8. децембар 1937.) - Поводом осамдесет година од убиства Павла Флоренског.

Име свештеника Павла Флоренског већини читалаца познато је, пре свега, захваљујући његовим богословским радовима. Неке од његових књига преведене су на српски језик и пружају нам могућност да се упознамо са овим аспектом његовог стваралаштва. С друге стране, данас је мало познато да је он био свестрана особа и неко ко се бавио читавим низом научних дисциплина.

Павле Флоренски био је неуморни истраживач на пољу електротехнике, хемије, физике, математике, микрофотографије... О плодотворности његовог рада сведочи импресиван број научних радова, чланака, монографија, практичних проналазака. Данас, на жалост, мало је оних који имају нешто подробнији увид у овај део његовог живота. Такође, данас је и мало оних којима су познати детаљи из последњих година његовог живота, тј. детаљи који говоре о његовом прогонству, заточењу по различитим логорима и, на крају, о детаљима везаним за његово убиство.

Како се ове 2017. године навршава осам деценија од убиства свештеника Павла Флоренског, многострадална Епархија далматинска, у оквирима својих скромних могућности, изнашла је снаге да светло дана угледа и једно дело које се, пре свега, бави догађајима из живота свештеника Павла Флоренског током његовог заточења у логорима и подацима везаним за само страдање овог човека.

Др Слободан Продић, богослов и историчар, искористио је своје знање и истраживачки таленат да кроз данас доступне историјске изворе реконструише кроз шта је све пролазио Павле Флоренски током заточења, као и да кроз документа и заиста потресне фотографије, савременом читаоцу изложи какав је све био не само страдалнички пут Флоренског, него и небројених других свештенослужитеља Руске Православне Цркве, а такође и обичних верујућих хришћана у некадашњем СССР-у.

У овој по обиму невеликој књизи, на неколико места сусрећемо се са напоменом аутора да он заправо жели да његово дело буде својеврстан подстрек будућим истраживачима у стварању једног или више дела која би се бавила овим питањем. Ова жеља, захваљујући савременим средствима комуникације и доступности историјских извора на којима почива историјска наука, уз заиста мало жеље за тим, не чини се неостваривом. Исто тако, чини нам се да је објављивањем ове књиге начињен први корак. Да ли ће бити начињен други, трећи или још више наредних, то је до нас. У овом случају, искрено се надамо да ће ових 300 примерака књиге, а она је објављена управо у овом тиражу, доћи до руку оних који желе да се упознају са судбином не само свештеника Павла Флоренског, него са судбином Цркве у временима прогона.