Др Слободан Радуловић: Вујански крст патријарха Павла
У четвртак, 11. априла 2019. године, у организацији Градске општине Младеновац и Удружења Литера Младеновац, у свечаној сали Др Елси Инглис одржано је представљање књиге „Вујански крст патријарха Павла“ аутора др Слободана М. Радуловића.
Занимљиво је да је то било већ треће представљање новог издања те књиге у Епархији шумадијској, пошто је претходно представљена публици у Епархијском дому у Крагујевцу и при Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу.
О књизи си говорили протођакон Радомир Ракић, главни уредник издања, аутор Слободан Радуловић и академик Славко О. Каравидић, рецензент.
Мада су сви беседници поздрављени топлим аплаузом, присутним свештеницима и верницима веома се допало надахнуто казивање - беседа о патријарху Павлу академика Каравидића које доносимо у целини:
Књига „Вујански крст Патријарха Павла“, аутора др Слободана Радуловића јединствена је светосавска прича о животу и искушењима, о боравку тешко оболелог теолога – вероучитеља Гојка Стојчевића, потоњег Патријарха српског Павла, у манастиру Вујну. Ово надахнуто дело је сведочанство најважнијих збивања у животу патријарха Павла, о промислу Божјем, о безмерној вери, нади и љубави којима је био преплављен млади вероучитељ Гојко, о чудесном исцељењу искушеника Гојка у том манастиру. Видео је даље од сопственог краја, сазнао истину, победио смрт и дошао до потпуног телесног и духовног исцељења путем снажног и непоколебивог обраћања Господу и Вујанском Светитељу, великом молитвенику и заступнику пред Престолом Господњим.
Својим рукама је изрезбарио Вујански крст као неуобичајени израз неизмерне благодарности на свом чудесном исцељењу и поклонио га манастиру Вујну. Веровао је да крста не представља само симбол Христовог учења и његових страдања, већ и оно што је најважније – симбол достигнутог моралног и духовног циља. Крст је кључ вредности, који и вернике и невернике чини цивилизацијски успостављеним.
Патријарх Павле је нудио другачије озрачје Православља. Да о њему није написана ни једна реч, његов јеванђељски животни пут и сама његова дела јесу дело по себи и трајно осветљавају његов лик, изнад кога је још за његовог живота увелико светлуца ореол светитеља.
Овом књигом Слободан Радуловић се одужио и манастиру Вујну, чувару чистоте и бистрине народног ума у коме игуман Јован чува оно што га чини препознативим: српска традиција негована срцем и Вујански крст патријарха Павла. Нема сумње, др Слободан Радуловић је изнедрио књигу по много чему занимљиву и драгоцену, па се без сумње може сврстати у капитална дела и преносити с колена на колено. Искрен, скроман, истинољубив, правичан, одмерен, стрпљив, самопримеран, спреман на самоодрицање.
Кинески философ Лео-це је рекао: „Ограничити себе је изобиље“. Сведок за то је патријарх Павле: „Имам своју Србију, имам небо изнад себе, имам Бога и шта ми више треба“. Веровао сам му. Свима нам је потребна вера и захвалност Богу. Са усклађеним мислима и делом допринео је духовном успостављању српског народа. Патријарх Павле нас је учио да се Српство и наша вера чувају и негују у времену, у човеку, у речи, у језику. Побожан је ко зна, Србин је ко зна – говорио је. Како га ко схватао, тако схвата себе. Увек је деловао као духовник мира, помирења, смирења. Није признавао временске међе, људске предрасуде, различите обале, вековне осуде... Није расипао речи – у мало речи више мудрости, богатства звучне бројанице и мелодијског преплета захваћеног на извору најчистијег српског језика. Његова мисао је једна, а садржи много мисли. Умео је пред собом да испразни човека, а потом би умео да му додели мудар савет. Увек пружена рука, топла пуна сунца говорила је језиком литургијским, уносећи снагу светосавског печата Православља.
Патријарх Павле је био знаменити научник, преводилац, црквени песник, а његов богати стваралачки опус, океан речи у књигама, драгоцено су наслеђе српском народу. Једноставно, патријарх Павле је умник кога треба умовати и непрекидно откривати у свој својој величини и непролазности. Где год да је ишао, носио је бројаницу, молитвеник и Свето писмо, а молитву у срцу. Оставио је бокоре мудрости бистре воде... Наше је да их не мутимо. Он је светионик вечни одакле Српству долази жубор најлепшег и најбогатијег извора духовности.
