Др Томислав Бранковић: Огледи из социологије и религије

Др Томислав Бранковић: Огледи из социологије и религије, издавач. ИП Сигнатуре, Центар Fabula Nostra; рецензенти: др Милош Немањић, научни саветник, др Драган Новаковић, научни саветник; Београд, 2015,  стр. 330.

„Плодни истраживач вишеслојног и сложеног религијског феномена, писац више књига које никога нису оставиле равнодушним, доследни и упорни борац за верске слободе и права Цркава и верских заједница и брилијантни државни службеник, др Томислав Бранковић научној и стручној јавности, као и најширем кругу заинтересованих читалаца, представља своју најновију књиу Огледи из социологије и религије. Рукопис књиге је настао на основу научних истраживања у која су уграђена вишедеценијска искуства рада у државном органу задуженом за сарадњу са Црквамa и верским заједницама...“ пише др Драган Новаковић, научни саветник.

Велике промене у друштву, прелазак са једнопартијског система заснованог на атеизму успостављањем вишестраначког система, даје нови образац заснован на демократским начелима о људским правима и слободама, а тиме и о верским правима. Нови уставни и законски положај Цркве омогућио је и повратак грађана религији.

Важећи Закон о Црквама и верским заједницама правни признаје субјективитет Српској Православној Цркви, Римокатоличкој цркви, Словачкој евангеличкој Цркви а.в., Реформаторској хришћанској Цркви, Јеврејској верској заједници, Исламској верској заједници Србије, Еапрхији Румунске православне цркве Дакија Феликс (са седиштем у Дети) и административним седиштем у Вршцу за вернике у српском Банату. Поред ових осам, у Регистар цркава и верских заједница од 2012. године уписано је још 16 цркава и верских заједница.

Српска Православна Црква је заузела прво место међу националним институцијама у које грађани имају највеће поверење. Цркве и верске заједнице су саставни и уважени чиниоци друштва, верска настава је  враћена у школски систем, Богословски факултет је у саставу Универзитета, а свештеници и верски службеници обављају верску службу у Војсци Србије.

Многа питања су тражила одговоре, и књига „Огледи из социологије и религије“ др Томислава Бранковића даје одговоре и попуњава одређену празнину на овом пољу, јер је у књизи обрађен широк спектар актуелности, као и мање познатих тема које овде наводимо:

У првом огледу приказан је Le Bras-ov метод у социологији религије (теоријски приступ француског социолога религије Габријела ле Браса, који је у својој великој студији 1956. образложио које је то релевантно поље истраживања социологије религије); затим следе огледи: Социологија религиозног друштва; Проблеми дефинисања суштине и карактера верских секти; Узроци приступа сектама; Протестантске верске заједнице у Социјалистичкој Југославији; Протестантске заједнице и култура; Закон о Црквама и верским заједницама са освртом на протестантске заједнице, нове религиозне покрете и допринос практичном животу; Нови религиозни покрети у Србији; Нови религиозни покрети, парарелигиозни ритуали и обичаји; Савез комуниста Југославије и религија.

Скрећемо пажњу читаоцу на поглавље Проблеми дефинисања верских организација које обрађује социолошко одређење верских организација, уставно-правно дефинисање верских организација, проблеме дефинисања верских организација у пракси.

Религија глобализације или глобализација религије је актуелно питање нашег времена, и аутор др Томислав Бранковић почиње поглавље питањима: „Да ли остварење наднационалног глобалног друштва, светске заједнице, новог светског поретка представља самоме себи циљ и да ли религије треба да буду укључене у стварање нове светске религије – глобализма и месијанизма светских сила? Да ли религије света дочекују спремне нове циљеве које неминовно доноси развој науке и људског ума путем модернизације, електронизације, аутоматизације и других видова технолошке револуције?“  На ова питања др Бранковић даје одговоре у једној студији у малом.

У наредним поглављима аутор Бранковић даје одговоре на теме: Роми и религијски изазови; Старокатоличка црква у Југославији, и посебно нас уводи у последње поглавље ове књиге: Британско и инострано библијско друштво у Социјалистичкој Југославији. Пред нама су Огледи из социологије и религије аутора др Томислава Бранковића, који су, иако фокусирани на религијски тематски круг, важни за савремену културу и тековине цивилизације.

Др Томислав Бранковић је рођен 22. августа 1950. године у Уровцима код Обреновца. Осмогодишњу школу и гиманзију завршио је у Обреновцу. Дипломирао је 1974. године на Философском факултету у Београду на групи за социологију. Магистрирао је на Факултету политичких наука у Београду, на групи за политичку социологију 1986. године на тему „Политички аспекти учења и деловања верских секти у СФРЈ“. Докторску тезу „Деловање протестантских веских заједница у Југославији 1945-1991. године“ одбранио је на Философском факултету у Новом Саду 2005. године.

Запослио се у Комисији Извршног већа Скупштине СР Србије за односе са верским заједницама 3. фебруара 1975. године. Прошао је сва звања у државној управи (од приправника до саветника министра). Секретар Комисије био је у периоду 1990-1991. године. По формирању Министарства вера 1991. године радио је као саветник министра. Касније, у Канцеларији Владе Републике Србије за сарадњу са Црквама и верским заједницама и Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама у звању вишег саветника - начелника Одсека за сарадњу са Црквама и верским заједницама, верско школство и верску наставу, а потом од 11. децембра 2014. године помоћник директора у сектору за унапређење сарадње са Црквама и верским заједницама.

Добитник је Октобарске награде Града Београда за најбоље научне радове студената (1974.); и следећих ордена: Светог Саве другог степена (1999); орден Светог Теодора Вршачког (највише одликовање Епархије банатске, 2010.), орден Светог Владике Николаја Велимировића (највише одликовање Епархије шабачке, 2012.), орден заслуге за просвету и књижевност, Цркву и лепе вештине (највиши орден Епархије крушевачке, 2012.). Орден Митрополије ђаковачке за унапређење односа са Римокатоличком црквом у Србији додељен је од др Марина Сракића, метрополите осјечко-ђаковачког и председника Бискупске конференције Хрватске. Др Томислав Бранковић је добио и више грамата и других признања епархија Српске Православне Цркве и верских заједница за приљежан рад и ревновање на ползу Цркве и верских заједница, свеукупног грађанства. Објавио је пет књига и више од 30 научних и стручних радова; стекао је научно звање „научни сарадник“ 2007. године. Члан је редакције часописа „Политикологија религије“ и Уређивачког одбора библиотеке „Српска политикологија религије“ из Београда.

Приредила З. Зец