Др Зоран Крстић: Хришћанство у вртлозима савремености

Монографија која носи назив Хришћанство у вртлозима савремености намењена је свим заинтересованима за теме хришћанске социологије и канонског права, али смо, ипак, превасходно, у њеном писању имали на уму студенте Теолошког факултета. У свом досадашњем педагошком раду смо не једном приметили да се студенти тешко сналазе у разумевању, вредновању, а посебно у прихватању вредности савременог друштва, попут верске толеранције, права на слободу вере, политичности и аполитичности религије и сл. У том смислу би ова монографија имала за циљ да их упути и олакша пут ка разумевању разлога настанка савременог друштва, а тиме да, посредно и у будућности, побољша њихову пастирску или катихетску службу.

Књига се састоји од два поглавља. Прво поглавље под називом Од верске толеранције до верске слободе обухвата макроисторијску анализу развоја појма верске толеранције у прошлости до данашњег појма верске слободе. Тај развој су омогућиле крупне друштвене промене — од политичности религијског феномена у антици и средњем веку до њеног нестанка у модерности, а који је, са другим факторима, омогућио и довео до данашњег разумевања појма верске слободе. Све су се ове промене одразиле и на различите типове Цркве (у социолошком смислу), као Црква малог стада, Црква народа и кенотичка Црква, које се разматрају у завршном делу поглавља.

Друго поглавље носи назив У вртлозима савремености и састоји се од три главе, односно три „вртлога“. Први је теолошки у коме се анализира немоћ савременог теолошког промишљања у оквирима постмодерне религиозности. Други је посвећен еклисиолошкој и мисионарској проблематици, а трећи све актуелнијој и сложенијој биоетичкој проблематици.

Непосредни повод за настанак монографи­је јесте прослава јубилеја 1700 година од Миланског едикта цара Константина, која ми је пружила прилику да подробније анализирам религијски феномен тог времена, односе, како цара Константина тако и осталих императора, према религијском феномену, и да га, даље, поредим са савременим добом.

Захваљујем се преосвештеним епископима, шумадијском Јовану и браничевском Игнатију, на благословима, као и Издавачкој установи Епархије шумадијске Каленић и Одбору за просвету и културу Епархије браничевске који су саиздавачи ове књиге и свима који су ми саветима и сугестијама помогли у писању.

Аутор

Извор: sabornost.org