Драгоцена поука о величини и значају измирења

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја после свете архијерејске Литургије у цркви Светог Георгија на Опленцу где је обављен чин државне сахране Краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и Краљевића Андреја

Славећи Васкрсење Христово, највећи и најрадоснији Хришћански празник, празник тријумфа живота над смрћу, истине над неистином, правде над неправдом, приближавамо се другом великом јеванђелском Празнику наше вере и наше Цркве, празнику Свете Педесетнице, дану и благодатном догађају силаска Светог Духа на Апостоле, а преко њих на све људе, на сву творевину Божију, на сву васељену.

Дух Свети – Господ Животворни, све освећује, просвећује, надахњује и исцељује све људске слабости и немоћи, а недостатке надопуњује својим божанским силама. У светлости ове божанске истине, данас смо сведоци исправљања и отклањања једне велике историјске неправде. Неправде људске, која вапије на небо и тражи интервенцију Божију.

Потомци Карађорђа – оца Србије, и Краља Петра I славног унука Карађорђевог, и његовог сина Краља мученика, Александра I Ујединитеља, заједно са својим народом доживели су окупацију своје земље и били принуђени да напусте своју вољену Отаџбину и да деценијама живе животом изгнаника, у сиромаштву, великој оскудици и незаслуженом понижењу.

Нова власт у Југославији одузела им је сав иметак, вековима стицан. Но, ова невоља и ово безакоње није било и највеће зло, које их је могло снаћи. Највећа невоља и зло које их је могло снаћи и снашло, било је лишавање свих права повратка у своју рођену земљу. У земљу коју су од неба добили и својом крвљу бранили.

Код старих Грка постојала је једна казна која је тешко падала на душу културних Грка, била је то забрана посете позоришту. Можемо само да замислимо како је одлука безаконе власти тешко пала и повредила понос и душу Краља Петра II, Краљице мајке и краљевске породице Карађорђевић. Краљевске породице која је донела слободу и живот српском народу и делила судбину са народом пуних две стотине године, слично династији Немањића.

Зато данас, кад је васпостављена божанска и људска правда, када је испуњена животна жеља Краља Петра II, мајке Краљице Марије, Краља Александра и краљевића Андреја, да ако им судбина није била наклоњена да живе у својој земљи и земљи свога народа, да својим земним остацима почивају у њој, у храму Св. Великомученика Ђорђа, заједно са својим прецима и потомцима и да овде чекају Парусију.

Верујем да се радују душе њихове што су тела њихова са радошћу и поштовањем дочекана од народа који су волели, тамјаном и молитвом испраћена Господу Живих и мртвих.

Исто тако дубоко верујемо да се радују душе: Карађорђа, Кнеза Александра, Краља Петра I, Краља Александра I и душе свих који почивају у Опленачком храму што су после дугог и невољног странствовања, дошли својима најближима, своме доме и своме роду.

То је велики догађај за Краљевски дом Карађорђевића што је своје почивше миле и драге сабрао на свето место, одређено за заједничко почивалиште лозе Карађорђевића.

То је велики догађај и радост српског народа, што ће чланови његове, народне династије, почивати у дому Божијем, задужбини Краља Петра I овде на Опленцу, благословеном месту Шумадије, одакле се простире поглед на њиве, винограде, брежуљке, планине Космаја, Букуље и Рудника недалеко од Вишевца, родног места бесмртног Карађорђа.

Сваки гроб у овом велелепном храму Св. Ђорђа и личност која у њему почива, представља живу историју српског народа у којој су они били главни субјекти и носиоци свих збивања и догађаја у своме времену.

Око њихових светлих гробова окупиће се српска деца и српски родољубиви народ и учиће се лекцији родољубља, како треба волети своју родну груду, свој народ, своју историју и своју културу.

Овај историјски догађај преноса земних остатака краљевске династије Карађорђевић пружа нам диван пример и даје драгоцену поуку о величини и значају измирења, тако потребног нама и нашем времену. Људски је грешити, али је људски и увидети свој грех и покајати се. Ово су добро схватили данашњи представници највише власти народа, и исправили неправде и безакоња претходне власти ставивши се у организацији и главних носиоца овог историјског подухвата.

Драгим покојницима Краљевског дома нека Васкрсли Господ дарује блаженство душама њиховим у Царству Свом, а телима њиховим мирно почивање у дому Божјем, у њиховој и нашој светој земљи српској.