Драговић - утеха, путоказ, инспирација и подсетник

У просторијама СКД Просвјета у Загребу 10. децембра 2014. године представљена је књига мр Бранка Чоловића Манастир Драговић.

О књизи су говорили Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије, г. Чедомир Вишњић, др Драган Дамјановић са Философског факултета у Загребу и аутор. Интересовање за представљање ове књиге, из које се ишчитава не само историја ове далматинске светиње, већ сажима повијест православља у Далмацији од XIV вијека до наших дана, било је велико. Међу многобројном публиком, промоцији су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, отправница послова Амбасаде Републике Србије у Загребу гђа Боса Продановић и проф. др Милорад Пуповац.

Уводну ријеч упутио је господин Чедомир Вишњић, предсједник Просвјете, који је најсрдачније поздравио уважене госте и промоторе књиге истакавши да је долазак тројице архијереја Српске Православне Цркве међу највећим догађајима историје сусрета у Просвјетином здању у Загребу.

Направивши историјски пресјек од оснивања манастира 1395. године, након Косовске битке и потискивања православних Срба из Босне, па до половине XX вијека и највећег страдања овог манастира који је потпуно потопљен 1954. године када је донесена одлука да се сагради хидроелектрана Перуча и угрози манастир, али и о актуелном стању, говорио је Епископ далматински Фотије. Уз манастир, у XVIII i XIX вијеку ничу још двије цркве, Светог Јована и Свете Петке, остаци који се могу видјети чак и данас када се вода у језеру повуче. -Манастир Драговић је био један од најбогатијих манасира у Далмацији. Пред собом је имао плодну долину, која је данас потопљена језером, коју је насељавало десетак српских села. Међу Србима, та су се села називала "Мала Шумадија", подсјетио је епископ Фотије.

Потом се окупљенима обратио митрополит Порфирије, говорећи најприје о самом аутору, присјетивши се заједничких студентских дана и познанства које сеже у ране осамдесете године прошлог вијека. Митрополит Порфирије је указао на ријечи великог Достојевског, који је говорећи о историји Русије, рекао да ће спасење Русије доћи из руских манастира. Слично мисли и Свети Јустин Ћелијски када говори да барометар духовног здравља једног народа јесте број монаха у том народу.

-Манастир Драговић у Далмацији, у Хрватској, у Србији, у свету, управо својим упорним постојањем, селећи се са места на место, рушен и опет подизан, је значајан зато што постоји, што нам је утеха, путоказ, смерница, инспирација и подсетник. Овог мора бити свестан наш народ, ма где се налазио, посебно на Косову и на нашим просторима. Морамо се сабирати, сабирати у духу, у темељу који је чврст, који је јак. Ако се будемо сабирали око било какве идеје која је пролазна и ми ћемо бити пролазни и све краткотрајнији. Морамо се сабирати у ономе што је овај народ чувало на овим просторима, а то су управо биле светиње, међу њима и манастир Драговић.

Митрополит је честитао на објављеном дјелу и пожелио да г. Чоловић, завршавајући посао у Далмацији, изађе из њених простора и обради и друге манастире и светиње на територији Хрватске. То је његово својеврсно служење Богу и народу, умножавање талента и допринос своме спасењу.

-Бранко врло смишљено структурише своје дјело. Почиње од анализе географског положаја манастира, која се нажалост показала несретна, прелази потом на повијест манастира, игумана и монаштва. Наставља са баштином, оним што је у жижи његовог интересовања. Обухвата архитектуру, сликарску опрему и завршава са богатом манастирском ризницом, нагласио је др Драган Дамјановић, професор на Философском факултету у Загребу и рецезент књиге.

На завршетку, обратио се сам аутор истакавши личну благодарност на похвалама поштованих уводничара, износећи своје увјерење да ће се манастир Драговић настојањем Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија и свеколике Цркве Православне обновити и заживјети улогом коју је имао кроз историју.

Манастири Крка, Крупа и Драговић су триптих Православља у Далмацији. Три светиње које су кроз историју сачувале и данас чувају Православље и српство у Далмацији, нашу националну свијест, писмо и културу.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска