Друга међународна конференција православних војних свештеника

Друга међународна конференција православних војних свештеника
Друга међународна конференција православних војних свештеника
Друга међународна конференција православних војних свештеника
Друга међународна конференција православних војних свештеника

Друга међународна конференција православних војних свештеника, у организацији Канцеларије Православног душебрижништва Министарства одбране БиХ, свечано је отворена у етно селу „ Станишићи“ - Бијељина 17.10.2011. године, у 18.30 часова. Циљеви Конференције, која је бројала педесетак учесника, били су размјена искустава и усаглашавање ставова по важним питањима за нашу Цркву, те дефинисање праксе када је ријеч о свештеничкој служби у војсци.

На Конференцији која је трајала од 17. до 21. октобра 2011. године, учествовали су Православни војни епископи и свештеници из сљедећих земаља: Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Грузија, Естонија, Јерменија, Пољска, Русија, Србија, Словачка, Чешка, Укранија, Финска.

Церемонији отварања присуствовали су највиши званичници Министарства  одбране и Оружаних снага Босне и Херцеговине, представници локалне власти, представници Српске Православне Цркве и Помесних Православних цркава из земаља учесница на Конференцији. Присутнима се обратио замјеник министра одбране БиХ, господин Живко Марјанац, који је и отворио конференцију и својим ријечима добродошлице  и захвалности на учешћу изразио жељу да рад буде конструктиван и успјешан. Госте је у име Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Василија, који је и војни епископ у Босни и Херцеговини, поздравио настојатељ Канцеларије Православног душебрижништва, јереј Слађан Влајић. Ријечи добродошлице упутили су начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ генерал-пуковник Миладин Милојчић, као и начелник Општине Бијељина Мићо Мичић.

Скупу су се обратили и гости: начелник Центра јавне безбједности Бијељине господин Василије Андрић, те начелник Граничне полиције у Бијељини господин Ново Благојевић. Обраћали су се и учесници Конференције од којих је најважније истаћи војног епископа из Украјине, Његово Преосвештенство г. Августина и војног епископа из Пољске, Његово Преосвештенство г. Јерзија. Они су у име свих учесника, изразили своје одушевљење и захвалност на организацији ове веома важне конференције, на којој се окупило пет војних епископа и 12 војних свештеника из 13 различитих земаља.

Сљедећег дана, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини, служена је света архијерејска Литургија са почетком у 07.30 часова. Литургију је предводио Његово преосвештенство г. Августин, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа липљанског Г. Јована, војног епископа из Пољске г. Јерзија и 10 војних свештеника из земаља учесница.

На Литургији је присуствовао велики број вјерника из Бијељине, те припадници 3. пјешадијског батаљона 5.пбр ОС БиХ, Центра јавне безбједности и Граничне полиције Бијељина.

Након молитвеног сабрања и призива благослова Божијег, почео је први радни дан. Учесници су у својим презентацијама представили историјат и моделе вјерских служби у војскама својих земаља. По завршетку презентација, услиједила је дискусија на постављене теме и питања.

Други радни дан Конференције, у сриједу 19. 10. 2011, одржана су три важна предавања: стручни савјетник настојатеља Канцеларије Православног душебрижништва јереј Александар Црногорац говорио је о свакодневним активностима војног свештеника са аспекта рада у Оружаним снагама БиХ; јереј Мелетијос Коураклис из Грчке излагао је на тему Војни свештеник у мировним мисијама: за или против; Епископ липљански Јован (Ћулибрк) говорио је о теми Улога свештеника у постконфликтном периоду, с посебним освртом на улогу мировних мисија на Косову и значају свештеничке службе у војсци земаља учесница у мисији, након чега је услиједила конструктивна дискусија о теми, с обзиром на то да је већина учесника већ имала искуство војног свештеника у мировним мисијама на Косову.

Сва предавања током Конференције, као и дискусија о темама предавања, показала су важност војне службе и даровали посебан печат нашег апостолства и мисије у свијету. Надамо се да је ово још један допринос буђењу духовности и узајамности међу људима, нарочито у Православној цркви. Овај догађај, од стране свих учесника је схваћен као узрастање у саборнизовању наше Цркве и њеног живота, гдје духовна дубина зрачи и долази до изражаја оно што нас спаја и одржава.

Напријед наведено указује да окупљање Православног свијета доприноси зближавању православца различитих нација, посредством размјене искустава њихових војних свештеника. Послије пада комунизма, дошло је до поларизација у поступку стварања нових држава, те се ту јавља изражен национализам. Још је боље рећи етнофилетизам, који је једна бољка савременог Православља, нарочито у овим преломним временима. Потребна нам је узајамна помоћ и сарадња, да би то пребродили и да би Црква могла да остане оно што је била кроз вијекове, уједињујућа и обједињујућа снага – и за појединце, и за породице, и за заједнице народа и за све народе у свијету. Због тога је ова улога наше Цркве, коју спроводимо нашим петодневним радом у Бијељини, веома значајна.

Окупљањем Православних војних епископа и свештеника из 13 земаља, покренуте су многе теме која су од општег интереса за Православну Цркву. Постављена су питања попут: каква је улога наших свештеника у мировним мисијама и треба ли Црква стајати по страни када је ријеч о њима? Као одговор и закључак, посматрано из историјског и тренутног аспекта дјеловања Православног душебрижништва у војсци, јесте да Црква никад, ни у најтежим моментима није заборављала своју дјецу. Свештеници су увијек, именом Христовим снажили Његов народ. Исто призвање имају и они који данас носе војничке одоре и треба међу својом паством да указују на ријечи Христове: „Мир свој дајем вам!“  Због тога, треба да дође до крстоносног јединства вертикале и хоризонтале, предања Цркве и свакидашњег људског живљења, те да се добијају права рјешења, прави планови и програми нашег рада у војсци и то поткрепљени нашим заједничким ставовима.

С обзиром да су у нашем раду утврђене неведене чињенице, можемо рећи да су у потпуности остварени сви циљеви Конференције, на којој су  и усаглашени многи ставови Православних помјесних цркава по питању обављања свештеничке службе у војсци.

Канцеларија Православног душебрижништва МО БиХ