Други дан Божића у Новом Ваљеву
На празник Сабора Пресвете Богородице, Другог дана Рођења Богомладенца Христа, у храму Светог великомученика Георгија Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин началствовао је светом архијерејском Литургијом, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва.
На крају молитвеног сабрања, орденом Светог владике Николаја владика Милутин је одликовао Ваљевца г. Сретена Симанића за изузетну ревност у вери и молитви.
-Молити се Богу јако је лепо, али и тешко у исто време, јер човеку је каткад тешко да дође у храм на молитву, већ бира да остане код куће. Тело наше је слабашно и хоће удобности, више воли да спава или негде другде изађе, него да дође на трпезу Господњу, да се молитвено нахрани, прими тело и крв Христову у Светој тајни причешћа. Молитва у цркви је много снажнија, него она коју можемо сами узнети у „домаћој цркви“ (кући нашој), која је такође потребна, поучавао је владика Милутин о значају молитве у нашем животу.
-Црквена молитва је као лађа велика на узбурканом мору коју таласи покрећу, али не могу јој ништа. С друге стране, стоји мали чамац кога таласи лако преврну. Црква је лађа, чији је крманош Господ Христос, управља њоме већ две хиљаде година. Он је глава Цркве и Он је чува, а не ми. Ми се у Цркви освећујемо и спашће се ко год се нађе у њој, као и онај који се нашао у лађи праведног Ноја... Та лађа је симбол Цркве Христове којој силе овога света не могу ништа, рекао је епископ Милутин.
-Сви они који су отишли у Царство Божје, као Свети Георгије и сви свети, заједно су са Христом. Господ је рекао да се не уплашимо, ако нас је мало у цркви на молитви. Рекао је:“Не бој’ се мало стадо!“ Ако је два или три у цркви, то је онда цео свет јер је Господ рекао да, ако су два или три сабрани у име Његово, и Он је међу њима. Господ је са нама и то је велика радост. Једна Литургија вреди више него цео свет. Како је говорио Старац Тадеј: Литургија је атомска бомба бачена у пакао и разбија силе нечастивог. Свети апостол Павле нам каже да се молимо без престанка. Ту заповест су испунили апостоли и оци Цркве. Ми је можемо испунити, ако непрестано мислимо о Господу Христу и будемо постојани у молитви. Такође, имамо и „молитву стајања“, да стојимо пред иконом, пред Господом и увек Га имамо пред собом. Затворимо своје очи, да нас овај свет не вара и ништа нам не скрене пажњу, истакао је епископ Милутин.
Као пример истинског молитвеника Владика је навео Ваљевца г. Сретена Симанића, који сваког дана долази у храм на сва богослужења и приступа молитви са пословичном ревношћу. Владика Милутин је затим одликовао г. Сретена Симанића орденом Светог владике Николаја „у знак признања за велику љубав према Светој Цркви, а посебно за ревност у молитви и редовно похађање богослужења у светом храму“, пожелевши му да по узору на велике молитвенике кроз историју тако настави и у долазећим годинама.
Извор: Епархија ваљевска
