Други део зборника Владике Атанасија Јевтића о Божанственој Литургији

Епископ Атанасије (Јевтић):
ХРИСТОС НОВА ПАСХА БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА II

Свештеносужење, Причешће, Заједница Богочовечанског Тела Христовог

Благословена 2007. година у Цркви је с правом названа јубиларном годином Светог Јована Златоуста, чија је Света Литургија у најширој употреби на Православном Истоку, јер се ове године навршава 1600 година од упокојења овог великог Светитеља и цариградског Архиепископа.

Наша помесна Црква се укључила у обележавање овог јубилеја трудом Његовог Преосвештенства богољубивог г. Атанасија Јевтића, бившег Епископа Захумско-херцеговачког, нашег дугогодишњег професора патрологије и, својевремено, декана Богословског Факултета у Београду.

Прослов 2. књизи

Ево, с помоћу Божијом, и друге књиге О Божанственој Литургији, а ако Господ благослови, биће и трећа (посвећена махом Архијерејској Служби).

Ова 2 књига садржи Литургију Св. Апостола Јакова Брата Господњег по телу, Првог Епископа Јерусалимског, која се у Православној Цркви служи до данас непрекидно. (Требало би да преведемо и Литургију Св. Ап. Марка, која се данас ретко служи, а могла би, но њен превод оставићемо за 3. књигу).

Даље у књизи је: 1) Литургија Св. Василија и Литургија Св. Златоуста из најстаријег сачуваног словенског Служебника, познатог рускословенског Служебника Варлаама Хутинског, с краја 12. века. Затим следе: 2) Устав Св. Службе са Ђаконствима Св. Кипријана Кијевског, поч. 15. века, и обе Литургије из Служебника Св.Јефтимија Бугарског, крај 14.века (факсимили ранијих издања). Потом доносимо: 3) неколико снимака из оригиналних рукописних и штампаних српско-словенских Служебника, и то само део Анафоре са Епиклезом и Освећењем Св. Дарова, где се види да у њима нема уметнутог Тропара З.Часа, ни током 16. и 17. века, а онда почиње уметање у Југозападној Русији, итд.

У другом пак делу ове књиге следе текстови: Свети Канони који се односе на Литургију и Причешће, а иза њих је додата и 137. Новела цара Јустинијана. Потом је дат избор из Св. Отаца прве Хиљадугодишњице заједничке Цркве, које нисмо стигли да унесемо у прву књигу. За њима следе текстови Св. Отаца и Учитеља Цркве из Друге Хиљадугодишњице, од 11. века (Св. Симеон Нови Богослов, и др.) до наших дана, с тим што, због обима, нисмо преводили и уносили све постојеће текстове (неке и зато што, мада говоре о Евхаристији, нису нивоа и духа Православнога, као, нпр., текст Генадија Схоларија). Нарочито истичемо краћи текст Св. Симеона Солунског (о стављању Св.Честица у Путир, раније необјављиван); затим важан текст Св. Атанасија Пароског (критика неумесног додавања Тропара 3. Часа), спис Св. Макарија Коринтског и Св. Никодима Светогорца О честом Причешћивању. Опширна пак а врхунска тумачења Свете Литургије Св. Николаја Кавасиле и Св. Симеона Солунског остављамо за 3. књигу.

Од новијих, нама савремених Православних свештенослужитеља и богослова литургиста, доносимо у овој другој књизи избор текстова: Св.Јована Кроншатског, о. Јустина Поповића, о. Георгија Флоровског, о. Емилијана Светогорца, док остале остављамо за 3. књигу. Додајемо и факсимил једног акта Херцеговачког Митрополита Серафима (Перовића) из 1902. г., као значајно сведочанство борбе против латинских утицаја (звонце у Олтару) у Литургији наше Цркве.

На крају, у Додатку: преносимо раније писана наша 3 чланка-студије о Св. Евхаристији: Евхаристија у Источној Цркви; Света Евхаристија као Духовски догађај; и Еклисиолошке димензије Заједница Светих у делима Св. Јована Златоуста. - На крају дајемо и краћи Поговор књизи.