Други сабор духовне поезије у Раковици
Необично духовно и празнично сабрање, другу годину за редом, на Малу Госпојину у манастиру светих архангела Гаврила и Михаила у Раковици, почело је светом Литургијом коју је служио Епископ липљански г. Јован са свештенством. Након свете Литургије служен је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу.
Обраћајући се организаторима и гостима Другог сабора духовне поезије у центру за културу Раковица, владика Јован је упутио духовну поуку о потреби наших сабрања и позвао песнике у Пећку Патријаршију, истичући да је тамо посебно потребно свако наше саборовање, па и песничко.
На овогодишњи конкурс за Други сабор духовне поезије приспело је око седам стотина радова из земље и расејања. Oдлуке о наградама и похвалама је донео жири у саставу мр Милан Ђорђевић, председник и чланови протођакон др Радомир Ракић и Предраг Богдановић Ци. Из образложењa жирија за награђене песме и похвале сазнајемо да су ови радови знатно изнад осталих, вредни по карактеру казивања, начину стваралачког поезијског искрења, (инте)грал о збирању и разбирању смисла бића и бивствовања које се догађа у jeзику и чини његову суштину.
На овогодишњем Духовном сабору златник са ликом Светог Саве припао је песницима:
- прво место - Љубиша Ђидића из Крушевца, за песму "Триптих за Лазарицу" из које издвајамо стихове
Пред свевидом што нисмо шта јесмо
још у невиду од три дуге плаве
излисмо звоно којем клатно бесмо
кад нам se рађале три мутне Мораве
- друго место - Манојло Гавриловић из Београда, за песму " Са врачарског храма",
- треће место - Борислав Бора Благојевић из Ћуприје, за песму " Будимо људи".
Похвале су припале песницима Веселину Шљарков Гајдашевићу из Фекетића за песму "Пергамент одгођене осећајности", Анђелики Николић из Петроварадина за песму "Цветање", и Властимиру Шаркаменац Станисављевићу из Београда за песму "Палимпсест". Ове песме, уз још 84 других аутора, сачиниле су песнички венац у представљеном Зборнику чији су издавачи Центар за културу Раковица и Књижевно друштво Раковица.
Добрица Ерић, са рукописном песмом посвећеном Белом Анђелу из манастира Милешеве, Милица Јефтимијевић Лилић, Вук Крњевић, Гојко Ђого, Петар Пајић, Александар Петров, Рајко Петров Ного, Томислав Мијовић, Срба Игњатовић су исписали посебне стихове дарујући духом наше вере украшен песнички венац. Празнично и песничко сабрање су улепшали и драмски уметник Jелена Жигон, хор Vox Slavacum, појац Љубомир Манасијевић. У вечерњем делу организован је округли сто на тему духовности чији је гост био акаденик Владета Јеротић.
У новије време, посебан допринос препознавању духовног песништва имају песничка окупљања у Манасији, Жичи, Рачи, Љубостињи, Бајзашу (у суседној Румунији), или поред црквe у Прилипцу код Ужичке Пожеге.
Духовна пређa творена песничким језиком, углавном се зачиње у тихости, у тренуцима осамним на бдењу, у тражењу обожене Речи, односно Логоса у срцу Сина Божијег и Анђела саобразног пуноћи Духа благочастивог. Jеванђеље по Јовану, првим стихом истиче да "у почетку би Реч" без које нема поезије и суштинског признања најдушевнијег, да би се увећала љубав човекова у Господу, да би се остварило дело достојно свевременог Читача и Тумача", пише у Зборнику, Радомир Андрић.
Зорица Зец
