Друго бденије у Брчком

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је 19. марта 2010. године Друго бденије у храму Успења Пресвете Богородице у Брчком.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Миливоје Ненић, протонамјесник Драган Јездић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Пресвета Богородице спаси нас! Човјек који има разума и љубави у себи увијек ће, и у невољама и у радостима, прилазити својој мајци без обзира да ли по земљи ходи или на небесима обитава. Љубити мајку је заповијест Божија. Мајка је та која нас милује и моли за нас када по земљи ходимо. Она нас као дијете штити и чува а када смо одрасли пази да никада не пођемо странпутицама живота. Мајка се пред пријестолом Божијим моли за дјецу своју и она је та која се моли нашој свеопштој мајци Пресветој Богородици ријечима: Мајко Свемилостивог Спаситеља, сачувај дјецу моју и помози им да иду божанским путем и никада не иду странпутицама живота. Зато, данас када смо се молили и узносили пјесме свеопштој мајци нашој Пресветој Богородици, молили смо се и за наше мајке. Браћо и сестре, живимо у временима када људи губе осјећања и за човјека уопште а посебно за најближе своје. Сјетимо се колико има мајки које су остављене и заборављене од порода свога? Колико мајки пушта сузе тужбалице? Поред живе дјеце оне остају саме, тужне, јадне, немоћне и без најосновнијих средстава за живот. Нема никога да им пружи утјеху. Оне, саме са Богом и Пресветом Богородицом тугују што су остављене од дјеце своје. То није само случај са дјецом која живе далеко него и са онима који живе у близини мајки својих", поучио је вјерне у бесједи Владика Василије и додао:"Водимо рачуна да је овоземаљски живот само једна одскочна даска. Да ли ћемо бити способни да са ње одемо у Царство Небеско или ћемо отићи тамо гдје је плач и шкргут зуба? Запитајмо се да ли смо достојни да се зовемо хришћанима? Имајмо на уму ријечи Спаситеља који каже:Лицемјеру како можеш казати да љубиш Бога кога не видиш а мрзиш на брата свога кога видиш? Исто то можемо рећи и за Пресвету Богородицу и мајке наше. Са овога свијета нећемо однијети никакво богатство него само скрштене руке и своја добра или не дај Боже рђава дјела. Зато се кајмо када учинимо неко рђаво дјело и молимо Бога да нам по милости својој опрости гријехе. Ево нам прилике у данима поста да се покајемо за гријехе своје и очишћени и покајани примимо у себеТијело и Крв Јединог Светог Спаситеља нашег Исуса Христа, Коме нека је слава у све вијекове.Амин".

Извор: Епархија зворничко-тузланска