Дружењем превазићи разлике
У оквиру програма "Ерасмус+", највећег програма Европске уније на пољу образовања, учесници средњих школа из Шпаније и Италије бораве од 2. до 9. јула 2016. године у Загребу гдје су им домаћини ученици и наставници Српске православне опште гимназије "Кантакузина-Катарина Бранковић".
-Иако се активности у оквиру овог пројекта који је финансиран од стране Агенције за мобилност и образовни програм Европске уније углавном односе на спорт, домаћини и њихови гости се интензивно друже, заједно су на радионицама и осим што упознају Загреб и Хрватску, упознају се и међусобно, објашњава за Новости Светлана Килибарда, професорица физичке и здравствене културе која је управо надзирала утакмице између ученика и азиланата. -Током боравка учесници програма у бројним радионицама расправљају о основним проблемима и позитивним доприносима спорта и физичке културе, а једна од активности је дружење са маргинализованим групама. Ми смо изабрали дружење с азилантима, младим људима из Либије, Сирије, Авганистана, Сомалије, Нигерије и других земаља, који чекају да се реши њихов статус у Хрватској, рекла је професорица, истичући да је та активност спроведена у сарадњи са Центром за мировне студије.
-Гости су нам четрнаест младих Италијана из Тортоне, градића на северу Италије код, Милана, и шеснаест Шпанаца из Валенсије, док су им домаћини наши гимназијалци који су завршили прва три разреда. Морам исаћи да се доста одлази ван круга Гимназије. Имали смо радионицу на Зрињевцу, а ишло се и на Сљеме, рекла је професорица Светлана.
В.д. директора Гимназије протојереј-ставрофор Слободан Лалић истиче да је ово први пројекaт те врсте чији је носилац Гимназија. -Спорт као тему су изњедрили ученици, јер им се чинила најинтересантнијом. Ми смо одабрали два удружења која имају доста искуства у раду на сличним пројектима. Као организатор стекли смо знање и вештине које ће нам користити у наредним пројектима. Пуно је знања и вештина које се могу усвојити на радионицама, па и имплементирати у редовној настави, али је најважније да се ради о вршњацима наших ученика, да се млади упознају и спријатеље, рекао је отац Слободан, који је подсетио да су гости из Италије позвали Гимназију да им буде партнер у пројекту ове јесени. -Ми ћемо им се одазвати, па ће десет ученика и два професора отпутовати у Италију, рекао је Лалић.
Разговарали смо и са неколико учесника пројекта. -Радимо јако пуно, али се уједно и забављамо. Упознали смо пуно других људи, а те контакте ћемо највероватније наставити. Волео бих да се овакви пројекти понове и да ми негдје путујемо, рекао је Лука Кљајић који је завршио први разред Гимназије.
Петра Телента, која је завршила други разред, каже да је избор ученика који ће бити домаћини вршен на основу њиховог знања енглеског језика, али и њихове жеље да упознају друге културе. -Ова нас прича спаја и помаже да се упознамо са другачијим културама и менталитетима. Неспоразума међу нама није било, али морам рећи да се они међусобно опходе другачије од нас. То не кажем у негативном смислу, мислим да су они међусобно пажљивији од нас. Заправо, кад се види колико понекад другачије функционишу, не би човек веровао да смо са истог континента, каже Петра. Она сматра да су најбоље радионице биле оне које све учеснике наводе да се међусобно помажу и да траже заједничке одговоре, каже Петра.
Маура Ривабела из Тортоне, која се налази недалеко од Милана, такође има позитивне утиске. -Сретни смо што смо дошли. Ово је добар пројекат, јер можемо упознати многе нове људе и њихову културу из Хрватске и Шпаније, стечи нове пријатеље и побољшати знање енглеског језика, јер је дружење и разговор најбољи начин да се то учи. Ми смо исте старости, истих интересовања, волимо спорт и зато уживамо заједно. У нашем контигенту сви смо спорташи, бавимо се спортом у школи, не само ногометом, него и рукометом, тенисом и бејзболом, каже Маура.
Елиса Лугано, која предводи госте из Италије, каже да јој се свиђа пројекат. - Сви се међусобно дружимо, а имамо и разне садржаје преко којих се још боље упознајемо, каже Елиса која је управо припремала питања за квиз о Италији и њеним становницима. Нагласила је и да дани у дружењу пролазе врло брзо и да се радује новим пројектима тог типа.
Нуриа Зурита Наваро предводи шпанске учеснике у пројекту. Она је иначе на челу омладинске организације коју је са колегама основала пре три године. -Планирамо сесије и настојимо да се млади ове ствари уче кроз дружење и практичне активности. Имамо јако добре утиске, а иако можда није све организирано онако како очекујемо, мислим да учесници стварно уживају, поготово што су први пут на некој размени јер су стари 15, 16, 17 година, каже Нуриа и истиче да су Италијани и Шпанци блиски и слични. -Нема великих разлика. Исте смо старости, волимо исте ствари, имамо исте укусе…
Њен брат Иван Зурита Наваро завршио је четврти разред средње школе која је у Шпанији обавезна. -Овде је врло занимљиво, првих дана било је мало необично, али сад је све одлично и волио бих да поновим ово искуство. Кроз дружење сам научио нове ствари о Хрватској и Загребу, јер сам ту први пут. Језик је врло необичан кад се упореди са шпанским, а научио сам доста и о Италијанима, каже Иван.
О утисцима смо питали и госте из азила који су играли утакмице са учесницима пројекта. -Ово је било занимљиво поподне у друштву вршњака из Италије, Шпаније и Хрватске, каже Сомалијац Абдисхаитув Абтидон Обсиyе. -У хотелу немамо неке организоване активности, осим што учимо језик, па сам научио неке честе речи и фразе, бројеве и називе воћа, каже он.
Док су се остали бавили спортом, млади Италијани су припремали вечеру, јер је на њих био ред за то. Колико су могли, сналазили су се у кухињи, правећи лазање, салату од парадајза и тирамису. -Размишљали смо која јела да припремимо; са једне стране да буду оригинална италијанска, а са друге једноставна за припрему, каже Елиса и додаје да су те интеркултуаралне вечере јако занимљиве за дружење и упознавање.
Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, на чију је иницијативу и благослов Гимназија ушла у пројекат, каже: -Живимо у свету који је препун информација и комуникација, али у исто време и који је подељен, независно од процеса уједињавања. Суштина подељености је да често води у неспоразуме и сукобе, а најбољи могући начин да људи превазиђу предрасуде које могу одвести у неспоразуме и сукобе јесте да се међусобно сусрећу, да открију шта ко носи у себи. У сусрету, разговору и дружењу млади, и не само они, могу не само да се лепо проведу, него да виде да независно од тога ко где живи и којој култури припада свако носи у себи довољан потенцијал добра и радости које може да се подели и свако свакога да обогати. Уосталом из сваког сусрета може проистећи радост и зато сматрамо да наша деца која иду у Гимназију и која су силом прилика у мањинској заједници, излазећи из тих граница, могу лакше и снажније да се укључе и постану потпуно слободни равноправни и зрели људи.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
