Духовна радост која разгони сваку тугу у храму Светог Луке
Пишући своје ремек-дело средњовековне српске књижевности Животи краљева и архиепископа српских Свети Данило II, Aрхиепископ српски, сведочи о духовним подвизима српске краљице Јелене Анжујске - Преподобне Јелисавете Српске:
''Тако и ова блажена чињаше, мучећи тело своје постом, хранећи гладне, јер није то пост када човек сам пости, а презре гладнога; јер ко пости и не да гладноме хлеба, узалуд му је пост. Колика је, о љубимци, радост онима који се држе савршенога поста. Јер Боговидац Мојсије постивши добио је таблице закона. Такође и Тесвићанин Илија постивши би узет колима на небеса. А она три младића, које не искуси јарост зверова и чија се огњем пламена пећ претвори у хладноћу, зар није то све пост учинио? Ниневићани постивши три дана, спасоше град са много становника. Многи постом превазиђоше човечију природу и удостојише се да говоре са анђелима. А шта ја спомињем Мојсија, Илију, па чак и Данила? Сама бесконачна светлост и хранитељ свега створења Христос, који зна да нахрани пет тисућа са пет хлебова у пустињи, и Он сам је постио 40 дана, показујући нам начин поста, победу против ђавола. И ова христољубива (Јелена) хвалећи се говораше о овом: О посно величество, подобије анђелско и монашка похвало, апостолска проповеди, која узводиш људе на небо и увршћујеш у зборове мученика.''
У том предивном, древном и заветном опиту вере сабране под сводовима велелепног храма Светог апостола и јеванђелисте Луке у Кошутњаку, о Светом Софронију Јерусалимском, друге недеље Великог и Часног поста, 11/24. марта 2019. године, на најлепши начин су утврдили најмлађи. Наиме, тог дана се, на позив свог вероучитеља ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, на светој Евхаристији сабрало око стотину ученика веронауке из млађих разреда Основне школе Љуба Ненадовић у Жаркову.
Немало удивљење присутног верног народа изазвала су дечица која су се одазвала позиву Свете Цркве и Самога Господа Исуса Христа: Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите и то не само својим импозантним бројем и одзивом, већ и чињеницом да су се за приступање светој Чаши, подобно поменутој средњовековној српској краљици, достојно припремили и на богослужењу узели активног учешћа, изговарајући Молитву Господњу и Молитву пре светог причешћа и то у таквом реду и пореку да готово да није било међу присутнима оних којима такав призор није измамио срдачне осмехе и пробудио наду.
Ако узмемо у обзир да је свети храм био позорница богоугодног збитија баш на двадесету годишњицу дрског и варварског бомбардовања многострадалне српске земље од стране НАТО-а, онда читава слика задобија још и дубљу символичку вредност. Она, пре свега, сведочи о небоземној реалности Царства Небеског која је иконички изображена светом Литургијом, али и о непоклеку српског православног народа који ће васкрснути, подобно фениксу, једино и само ако се предходно врати Богу и себи, по речима српског златоуста, Светог Николаја Охридског и Жичког.
Свету Литургију је служио протојереј Драган Ђокић уз саслужење ђакона Хаџи Ненада Јовановића, док су исповест верног народа обавили настојатељ храма јереј др Никола Гаврић и јереј Хаџи Миодраг Топаловић.
После заамомвоне молитве, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у својству председника Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке јереј др Никола Гаврић и братија храма су обавили заклетву чланова новог Црквено-управног одбора храма. У мандатном периоду од 2019. до 2024. године Господње ту високу дужност ће обављати г. Горан Бошковић као председник, а као чланови гђа Горана Бошковић, мр Ненад Терзић, др Горан Вукомановић и мр Александар Илић.
Старешина храма јереј др Никола Гаврић уздужући молитву благодарности Господу, заблагодарио је и сабраној деци, њиховим родитељима и верном народу и позвао их да се угледају на саможртвену ревност и богољубље поменутих чланова Црквеног одбора, који, заједно са свештенством храма, толико чине и толико делатних трудова улажу на украшавању и благољепију кошутњачке светиње и без којих ништа од онога што је у последњих пар година на том плану учињено, свакако, не би било могуће. Ужурбани радови на осликавању и реновирању храма Светог Луке о томе поуздано и беловидо сведоче.
Извор: Храм Светог апостола Луке
