Духовна сабрања у Епархији милешевској
Празник Светог апостола Филипа у манастиру Милешева. Ктиторска слава манастира Бања Прибојска. Духовна трибина Криза савремене породице у Прибоју.
У 23. недељу по Духовима, на дан када наша Света Црква прославља Светог апостола Филипа и Божићне покладе, 27. новембра 2016. године, светом архијерејском Литургијом у манастиру Милешеви началствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархија милешевске и будимљанско-никшићке. Празничном богослужењу присуствовао је, у великом броју, вјерни народ милешевског краја коме је дивни празник Божићне покладе честитао Преосвећени Епископ г. Јоаникије.
-Налазимо се пред почетак Великог Божићног поста и радујемо се унапријед великим празницима који долазе: Ваведење Пресвете Богородице, послије прве недјеље Часног поста, велики, диван, чудесан празник, Свети Николај и многи други празници, предпразнество Христовог Рођења и врхунац Рођење Христово - Божић, послије Васкрсења Христовог, свакако, најзначајнији празник у Цркви, казао је владика Јоаникије.
У нашем народу, према ријечима Његовог Преосвештенства, Бадње вече и Божић имају посебну пуноћу. Народ се радује том празнику, радује се, заправо, обнови коју доноси овај празник. -Рођење Христово, обновљење људске природе, обновљење људског заједништва, стварање Цркве Божје, све је тиме почело. Наши постови Божићни, Васкршњи, Богородични, апостолски пост, сви имају свој садржај, прожети су православном вјером, усмјерени на то да обновимо свјежину вјере у свом срцу, јер је човјек склон запуштању и забораву, затамњује се његова душа врло често гријехом и зато нам је потребно покајање, потребан нам је повратак, потребно нам је да се кроз пост и молитву ослободимо од грехова и лоших навика, да се вратимо на прави пут Божји, указао је Преосвећени Епископ г. Јоаникије, нагласивши да духовни живот није једноставан и не чини га само испуњавање формалних ствари.
-Пост није баш тако једноставан, није то само уздржавање од мрсних јела, наравно, то јесте прво, али ако останемо само при томе онда нема никакве вајде, уколико се човјек не потруди да поправи своје мисли, да лоше навике којима је склон претвори у добре навике, ако се Богу не моли редовно, јер је човјек окамењен срцем и то срце треба размекшати да постане примјечиво, треба га окадити молитвом и покајањем, добрим мислима, оно се онда оплемењује, оно се тако припрема за стан Богу живом.
-Цијела васељена, све галаксије и цио простор неба и земље, ништа није тако драгоцјено као срце човјечије. Господ жели да станује у срцу човјечијем, због тога је дошао у овај свијет и постао, не анђео, не арханђео, не неко друго биће, него је постао човјек, не губећи ништа од свог божанства, али ради нас и ради нашег спасења, Он се оваплотио и био међу нама, као један од нас, да би, на такав, начин подијелио судбину са нама, да би нас, на такав начин, исцијелио, преобразио, обновио. Обновио нас је својим оваплоћењем, својим рођењем, а нарочито својим Крстом, смрћу и Васкрсењем, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије.
Он је поручио да хришћани треба да се радују посту, хришћанском, свијетлом посту који обнавља душу и тијело, који нас просвећује и са Богом сједињује,али само ако се пости како Бог заповиједа: -Ако се молимо, ако се трудимо да чинимо добро, да Богу угађамо, да се са ближњима измиримо онда ће пост, заиста, донијети велико обновљење, велику радост у нашем животу, велику радост нашим домовима, нашим породицама, свим заједницама, породичним, манастирским, монашким, свима доноси обновљење и радост. Нека тако буде.
На дан када наша Света Црква прославља Светог краља Стефана Дечанског, 24. новембра 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Прибојској Бањи.
Молитвеним сабрањем свечано је прослављена ктиторска слава овог српског средњовековног манастира, чији је ктитор обновитељ био управо Свети краљ мученик Стефан Дечански.
Преосвећеном Епископу Јоаникију је саслуживало свештенство и монаштво Епархија милешевске и будимљанско-никшићке.
Током Литургије крштена је Магдалина, ћерка пароха бањског Ненада Тешића. Владика Јоаникије је благословио славски колач и жито и сабраном вјерном народу честитао празник Светог краља Стефана Дечанског, а оцу Петру, игуману ове свете обитељи и братству, ктиторску славу манастира Бање.
-Данас прослављамо ктиторску славу манастира Бање, јер је Свети краљ Стефан Дечански, кога данас прослављамо, обновио овај манастир послије неког запустошења. Било је, кроз историју, више упада разних непријатеља, сјећамо се страшне похаре од Кумана, још у вријеме првих Немањића, могуће да је тада Бања претрпјела тешка оштећења. Свети краљ Стефан Дечански је познат као обновитељ манастира Бање, и остали Немањићи, наравно, су ову светињу пазили, његовали, чували, украшавали, али понајвише се помиње Свети краљ Стефан Дечански, рекао је владика Јоаникије.
Свети Стефан Дечански, додао је Преосвећени Епископ, познат је, прије свега, као велики ктитор једне од најљепших српских задужбина - величанственог и велељепног манастира Високи Дечани. Црква данас молитвено прославља спомен наовог великог угодника Божјег, великог светитеља, мученика на овом свијету, који је, иако краљевског рода, у овом животу страдао. -Иако је био кротак, миран, тих и благородан, страдао је од зависти човјечије, због власти. Као престолонаследник сметао је многима, а дворске сплетке учиниле су своје, па је у младостибио ослијепљен, прогнан, али, на свему је Богу благодарио у овом животу, свој крст кротко и смирено носио. Један од игумана хиландарских умолио је краља Милутина, такође, светитеља Божјег, да свог сина врати у Србију и дозволиму да наслиједи престо. Када се вратио владао је Полимљем, Жупом будимљанском и овим крајевима. Највјероватније да је тада обновио манастир Бању, древну, преднемањићку светињу, гдје је била Светосавска Епископија, подсјетио је Његово Преосвештенство, наводећи да су се у ову светињу уградилеи чувене велможе српске Алмотановићи, и Соколовићи, тако да је она слика наше историје.
-Ова светиња и манастир Дечани су као два хлеба принесена Господу од Светог краља Стефана Дечанског, два дома Божја која је он подигао и ово је лијепа прилика да се подсјетимо на значај свега што су урадили наши свети преци, велики Немањићи, а и многи други, који су се уграђивали у наше светиње, да се подсјетимо светиња на Косову и Метохији. Наш народ се, у огромној већини, иселио са Косова и Метохије, али су остале светиње, а колико су значајне те светиње види се по томе што народ стално долази на поклоњењесветињама Косова и Метохије, нарочито када су славе и празници, а и осталим данима, јер су тамо најљепше светиње, тамо су Свети ћивоти Светих архиепископа и патријараха српских у Пећкој Патријаршији и ћивот Светог краља Стефана Дечанског, који чудотвори и преко кога се излива Божја милост и Божја благодат на све који му приступају са поштовањем, са молитвом, са надом. Свети Краљ је и многим неправославним помогао, многе породице обновио, многим бездјетним родитељима од Бога благослов измолио те су добили дјецу, као и Свети Василије Острошки. Дакле, наше светиње су оно што обједињава и што држи српски народ, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије.
Владика је поручио да светиња, каква је манастир Бања Прибојска, једна од најзначајнијих у нашем роду, чији остаци живописа представљају величанствено свједочанство наше културе, наше традиције, заслужује, ипак, много више пажње од нашег народа, од града Прибоја, од државе и цијелог српског рода. -Нека славље дечанско и манастира Бање обнови наше душе, наше заједништво, љубав међу нама, да се Богу приближимо кроз ово славље, да се са Богом сјединимо Који је Извор љубави, живота, вјечности, да се с Њим сјединимо кроз Свете Тајне, кроз ову свету службу и да се оплеменимо, да међу нама буде што више добра, љубави, разумијевања, закључио је на крају своје архипастирске бесједе владика Јоаникије.
У навечерје празника Светог краља Стефана Дечанског, 23. новембра 2016. године, поводом ктиторске славе манастира Светог Николаја у Бањи код Прибоја одржана је, у сарадњи са Црквеном општином Прибој, духовна трибина на тему Криза савремене породице.
Сабрање је поздравио, најприје, протојереј-ставрофор Драган Видаковић, архијерејски намесник прибојски, а скуп посвећен породици потом је благословио, честитајући празник Светог Краља Стефана Дечанског, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије.
-Срећан празник Светог краља Стефана Дечанског, великог ктитора манастира Високи Дечани, такође ктитора обновитеља манастира Светог Николаја Чудотворца у манастиру Бањи прибојској, великог мученика светитеља, великог свједока Христовог кога је Господ због његових врлина, због његових заслуга за народ, за Цркву, за вјеру православну, а нарочито због његовог мучеништва, удостојио те слободе, те благодати, милости, свјетлости, да стоји пред престолом Божјим и да нас заступа својим светим молитвама, да чудотвори и да тјеши све који му се моле, који приступају његовој светињи и његовом светом ћивоту, рекао је владика Јоаникије.
Он је казао да је тема трибине „Породица у савременом свијету“ изузетно значајна и нагласио да су многи брачни парови, који су имали тешкоћа у животу и браку, добили утјеху и благослов од Светог краља Стефана Дечанског, без обзира на вјеру коју исповједају. -Свети Краљ је помагао и помаже свима који приступају са вјером да ће им он помоћи. Помагао је православнима и неправославнима, па су многи примили свјетлост вјере православне код његовог ћивота и у ово наше вријеме. И данас је, врло чест случај, да они који различитим поводима долазе на Косово и Метохију и посјећују наше светиње, обасјани љепотом светиња и светошћу Косова и Метохије, примају православље. Много је таквих дивних примјера, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије, позивајући вјерни народ на литургијско сабрање, поводом ктиторске славе, празника Светог краља Стефана Дечанског у манастиру Бања Прибојска.
Тему духовне трибине и уваженог госта др Влајка Пановића најавио је протојереј-ставрофор Марко Папић, старјешина храма Васкрсења Христовог у Прибоју. О савременој породици и ситуацији у којој се она данас налази говориоје специјалиста медицинске психологије др Влајко Пановић, клинички психолог Војно-медицинске академије у Београду. У програму духовне трибине учествовали су Црквено градски хор Светог кнеза Лазара и КУД "Дабар“ из Прибоја.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
