Духовници: Протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић

Студио Б – субота, 29. октобар у 20 часова - Сваке недеље и празника протојереј-ставрофор Димитрије Калезић међу првима је на ногама на Бежанијској Коси где станује, јер жури у своју цркву која се налази, рекли би смо не може бити даље, сасвим на другом крају Београда, у селу Јајинцима на Авалском друму, у Спомен парку где је стрељано 80.000 родољуба. Тамо је данас парох његов син Владимир, али прота Калезић не пропушта Литургију у парохији у којој је започео своју свештеничку каријеру пре више од пола века.

Тада није било никакве цркве у Спомен-парку, а није лако било ни разговарати са надлежнима о идеји за њену изградњу. Он је ипак дозволе добио и започео цркву, средствима која је сам успевао да  обезбеди, а по пројекту чувеног светског архитекте Бориса Подреке.

Прота Димитрије Калезић рођен је 1937. године, дипломирао је теологију и филологију,  био на постдипломским студијама философије у Бечу, у Београду докторирао теологију, предавао на Теолошком факултету четири предмета, у четири мандата био декан факултета, пензионисао се 2003. године. Данас повремено предаје на Богословском факултету у Фочи и Музичкој академији у Источном Сарајеву, пише стручне книге и чланке, преводи са руског и немачког.

Архитекта Подрека и прота Калезић, први пут су се срели 1962. године у Бечу, и од тада траје њихово чврсто пријатељство и очекивање да ће заједнички дочекати довршење изградње Спомен-цркве у Јајинцима, којој су обојица посебно одани и посвећују јој се као свом завештању. Она је по изгледу јединствена у Србији,  и на први поглед делује  чак авангардно, а уствари је креативна копија првих византијских базилика што ће бити сасвим јасно када она буде потпуно завршена. Ипак, ова црква је и данас, недељом и празником, пуна верника мада се литургија служи у помоћној  капели јер је главни храм још недовршен.

Разговор за емисију Духовници, са протом Димитријем снимљен је баш у простору недовршене цркве  и у духовном и светом окружењу Спомен-парка жртвама фашистичког терора.

 - Аутор Веља Павловић