Духовне радости у Ђурђевим Ступовима

Монашење и руколожење у Ђурђевим Ступовима

У петак, 28. децембра 2018, уочи празника Светог пророка Агеја, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије извршио је чин монашења брата Данила, искушеника манастира Ђурђеви Ступови. Радосном чину присуствовало је бројно свештенство, монаштво и верни народ сабрани под сводовима храма Светог великомученика Георгија, узневши молитве за новог брата.

Искушеник Данило, пострижен руком Преосвећеног Епископа г. Јоаникија, добио је монашко име Гаврило по Светом архистратигу Божјем и благовеснику Гаврилу.

Речима архипастирске беседе обратио се владика Јоаникије:

-Црква Божја сабрана је око Христа од анђела, светитеља, свештеника и народа Божјег. Посебна је служба коју обављају монаси, који су се завјетовали да цио живот посвете Богу, приносећи Му благодарност, хвалу и молитве за спасење своје, својих ближњих, за славу Цркве и спасење цијелог свијета.

Наш брат досадашњи Данило, а од вечерас монах Гаврило, удостојио се, по нарочитом Божјем промишљању о њему, да ступи у ред монаха и да се прихвати те најузвишеније службе, која није ограничена роковима, као друге службе, него се врши цијелог живота, надамо се да се наставља у вјечности.

Добио је име по Светом архистратигу Божјем и благовјеснику Гаврилу, једном од врховних арханђела, ономе који је донио благу вијест Пресветој Дјеви Богородици да ће родити Спаситеља свијета и да ће у своју дјевичанску утробу примити Бога Живог, Који ће од Њене пречисте крви изаткати себи људску природу, сјединити се, на такав начин, са нама, доћи у овај свијет као Емануил, што значи С нама Бог. Име Гаврило значи јунак Божји, а монах је призван да се уподоби анђелима у овом животу. Иако у тијелу, као умно биће врши службу која је слична анђелској служби.

И анђелска служба је словесна служба, као и наша на земљи коју приносимо, али су анђели неуморни и неоптерећени тијелом, слабостима тјелесним и људске природе. Како нас учи Свети Јован Златоуст човјеку је дато овдје на земљи да врши службу која је, у појединим моментима, и већа од анђелске.

Сваки монах је призван да буде јунак Божји, не онај јунак који ће носити чилични мач о појасу, него ће носити духовни мач, призивати, снажити се и, непрестано, храбрити именом Божјим у коме је суд и правда, снажити се и храбрити истином и правдом Божјом, чистом и светом вјером, божанским врлинама. Међу божанским врлинама којима се украшавају монаси, најчешће, се помињу: послушање, покајање, смирење које се, као врх врлина, тешко достиже, изједначава са љубављу и жртвом. Тако служећи у овом свијету сваки монах напредује из силе у силу, у вјери, нади, љубави. Монаси, који остављају овај свијет, а стичу ново братство у Господу, призвани су да се, највише, моле за Цркву Божју.

Они су посвећеници Цркве Божје и свако ново монашење је велика радост Цркве и на Небу и на земљи. Има ли ишта веће од службе Богу и славословља Богу у овом свијету и од завјетовања Богу, од приношења цијелог живота на жртву живу Богу Живоме, жртву која се претвара у службу, у мирис благоухани свима који се спасавају.

Нека би дао Бог нашем монаху Гаврилу да иде правим Божјим путем, узевши крст свој, кријепећи се вјером Божјом живом и истинитом, гледајући, увијек, на оваплоћење Христово, на Његова дјела, пазећи на Његове ријечи и заповјести, гледајући на Његово трпљење, узносећи своје мисли ка Крсту Његовом и живоносној смрти, нарочито у невољама и искушењима, која долазе и кријепећи се надом и тајном Васкрсења, која, већ, дјелује преко Крста Христовог у овом свијету.

Нека би га Пресвете Дјева Богородица увијек кријепила својим молитвама, небеским заступништвом. Свети архађел Гаврило да га штити својим крилима, Свети великомученик Георгије, у чијој се светињи замонашио, да му буде помоћник, руководитељ и бранич у све дане живота његовог. Братству манастира Ђурђевих Ступова и свословију монашком цијелом да буде на радост вечерашње завјетовање и сјутрашње, ако Бог да, рукоположење о. Пајсија, досадашњег ђакона у чин јеромонаха и Гаврила, ако Бог да, у чин ђакона. Да напредују кроз свету службу, да воде рачуна о светој служби и Цркви Божјој на славу Божју и на радост народа, који у добрим свештенослужитељима увијек има лијеп примјер, охрабрење и утјеху коју Бог даје.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 29. децембра 2018. године, на празник Светог пророка Агеја, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Евхаристијско сабрање, у којем је Епископу саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке, увеличао је радостан чин рукоположења нових свештенослужитеља. Наиме, у току Литургије Владика је рукоположио јерођакона Пајсија у чин јеромонаха, а у чин јерођакона монаха Гаврила, сабраћу манастира Ђурђеви Ступови.

Литургији је присуствовало многобројно свештенство, монаштво и верни народ из Епархије, који су, сабрани под сводовима катедралног манастира Ђурђевих Ступова, узнијели молитве за нове свештенослужитеље олтара Господњег.

Речима надахнуте архипастирске бесједе обратио се владика Јоаникије говорећи о великом празнику Рођења Исуса Христа за чији долазак се припремамо:

-Господ наш Исус Христос оваплотио се и постао човјек силом Духа Светог, зачет у утроби Пресвете Дјеве Богородице и Његово рођење ускоро прослављамо, припремамо се за тај велики празник. Дошао нам је као Емануил што значи Са нама је Бог, дошао нам је као Спаситељ, као Учитељ, као Искупитељ. Дошао нам је Син Божји да нас усинови Богу и Оцу, да нас приведе Богу не као робове, нити као слуге, него, удостојавајући се да се назовемо дјецом Божјом кроз Њега. Имамо ту слободу да се молимо узвишеном молитвом Оче наш. Обраћамо се Богу као свом Оцу, у љубави“, рекао је Епископ Јоаникије, истичући да се Господ пројавио у овом свијету и као Првосвештеник.

Пројавио се својим божанским учењем, својим чудесима, али, највише, се пројавио као Првосвештеник када је узишао на крст и самог себе принио као жртву за спасење рода људског и цијеле творевине. И када је васкрсао, опет, се пројавио као првосвештеник, као Првенац из мртвих за Којим слиједе многи, сви они који у Њега вјерују, који вјерују у Његово васкрсење са Њиме се сједињују. Он је вјечни Првосвештеник цијеле творевине и цијеле Цркве. А ми, који смо удостојени да се називамо свештеницима на земљи, у војујућој Цркви Божјој, удостојени смо да будемо Његови саслужитељи, Његовом благодаћу и Његовом милошћу. Није то само дјело људске воље, људског договора. Треба да сиђе благодат Пресветог Духа, то је оно што је суштинско у свештеничкој служби, и да укријепи новог свештенослужитеља, да га удостоји да буде саслужитељ Христов.

Епископ је честитао новорукоположеним свештенослужитељима, јеромонаху Пајсију и јерођакону Гаврилу, и истакао да тај догађај представља благослов за целу Цркву Божју:

-Данас смо имали предиван догађај, који се дуго чека. Данас смо имали, као неко, испуњење времена. Колико је требало овим младим свештенослужитељима, јеромонаху Пајсију и јерођакону Гаврилу да уче, да се васпитавају, да се труде. Колико је требало труда њихових родитеља и учитеља око њих. Колико су они, да би дошли до ове свете службе коју су жељели требали да се одричу многих ствари, које су природне за њихов узраст и њихове године. А они су изабрали нешто што је узвишеније од свега другог на земљи – да буду монаси и свештенослужитељи, да посвете свој живот служби Богу и Цркви Његовој.

Никад није било лако бити свештеником, иако је то, увијек, било часно и узвишено. Знамо како је то било у XX вијеку када су многи свештеници својом крвљу посвједочили своју службу и своју вјеру. И Митрополит црногорски Јоаникије је испио ту чашу са многим својим свештеницима и вјерним народом својим. А какви су после били прогони и понижења, то само Бог и њихове породице знају, али, из крви тих свештенослужитеља обнови се Црква Божја, крајем прошлог, по много чему несрећног по нас, вијека и почетком овог, који не изгледа да ће бити нешто бољи и љепши, казао је Владика и закључио да свештеници, коју војују духовни рат против мрака, невјерја, таме, пакости, злобе у себи и свијету, имају велики задатак и велику одговорност. Божја благодат укрепљује људске немоћи и то се исповједа, управо, на светој тајни рукоположења.

-Нека буде срећно и благословено новим свештенослужитељима, јеромонаху Пајсију и јерођакону Гаврилу, нека буде благослов на њиховим родитељима, браћи и ближњима, нека ово буде радост за цијелу Цркву, рекао је владика Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка