Духовно благо српског хорског звука
У Београду није могуће често чути разумевање поетског текста у извођењу хорских дела српских аутора. Свакако да изводити композиције у оригиналу писане за богослужење захтева познавање основних богословских сазнања, а која се усвајају једино литургијским учешћем. Исто тако, за изведбу композиција световног карактера уз анализу нотног материјала потребно је и тумачење текста као естетске чињенице. Мокрањац је својом генијалношћу, управо определивши се за хорску обраду и богослужбених и световних композиција, препознао и активирао једну од суштинских особености српског народа - саборност. Хорски израз, као заједнички израз једног колектива, усваја међусобне разлике истовремено их обједињујући у јединствени израз. Управо је ово начин којим се остварује саборност српског народа, било сабрањима на богослужењима, било учешћем у генези народног стваралаштва.
Хор „Кир Стефан Србин", којим више од тридесет година диригује његов оснивач господин Милан Милијановић, удахнуо је на београдску хорску сцену трачак искрене тежње ка изворном изразу Мокрањчевих дела, која су без сваке сумње ризница слојевитог наслеђа српског народа. У оквиру циклуса „Три лица српске музике", чији је идејни аутор музиколог госпођа Ана Котевска, у реализацији госпође Горице Димитријевић и Центра за лепе уметности „Гварнеријус", Хор „Кир Стефан Србин" у среду 4. маја наступио је у мушком саставу. Претходио му је концерт извођења српског традиционалног певања и свирања ученика етномузиколошког одсека Музичке школе „Мокрањац" у класи мр Сање Ранковић, Бранка Тадића и других, а 18. маја очекујемо завршни концерт у овом циклусу, на коме ће наступити пијанисткиња Нада Колунџија у амбијенту души удобних бронзаних хаљина скулпторке Марије Гвозденовић.
Поред богослужбених и световних композиција Мокрањца, ове вечери „Кир Стефан Србин" певао је и дела Војислава Илића и Милоја Милојевића. Војислављева хармонизација Стихире српским светитељима, будући да је суштински усмерена на помињање наших Светих, остаје бледа без искреног познања и осећања православне духовности. Због захтевности музичког материјала, готово да је нема на репертоарима наших хорова. Међутим, Хор „Кир Стефан Србин" изводи је са необјашњивом лакоћом која узноси ка најискренијој личној спознаји лепоте. Свјати Боже Милоја Милојевића, богато динамички нијансирано, одзвањало је кроз дубоко значење тако сведеног, а истовремено сасвим дореченог текста: Свети Боже, Свети крепки, Свети бесмрти, помилуј нас.
Након музичких небеса по којима је душе пажљивих слушалаца витлао Хор „Кир Стефан Србин", забрујла је радост живљења потпуно оргиналног извођења Прве Мокрањчеве руковети. Лирске народне песме распеване овом композицијом зарониле су у колективно несвесно народа са ових простора, избацивши на површину изговореног вишевековно културно богатство емоционалног живљења.
Након овог концерта традиционално је посве оживљено, несумњиво показајући да су изворне вредности неуништиве, храбрећи нас да се ослонимо на плодоносну духовну лозу свог народног бића.
Катарина Сандо
