Духовно и историјско благо из православне цркве у Ливну

Посјетиоци у Бања Луци имаће прилику да у наредних седам дана погледају непроцјењиво духовно и историјско благо из православне цркве у Ливну, које је настало у раздобљу од 15. до 19. вијека.

У изложбеном салону Музеја Републике Српске у Бањој Луци прексиноћ је отворена изложба икона, као духовног блага из цркве Успења пресвете Богородице у Ливну, поводом обиљежавања 150 година од изградње и освештања овог православног храма.

Отварајући изложбу, која ће трајати недјељу дана, Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Хризостом подсјетио је у пригодној бесједи да је њен циљ да посјетиоце за тренутак врати у не тако далеку прошлост. - Ове године се навршава 150 година од освештања цркве у Ливну, која је послије мостарске и Старе сарајевске цркве била једна од најпознатијих, а по иконама спадала је међу најбогатије цркве у БиХ.

С ове историјске дистанце може се цијенити слава и достојанство Цркве Божје, односно народа Божјег у Ливну, који је у тешка времена отоманске тираније подигао један од највеличанственијих православних храмова у БиХ - рекао је владика Хризостом и подсјетио да годишњице треба да служе сјећању на наше дивне духовне и физичке претке. Историчарка Љиљана Шево говорила је о историјском значају и умјетничкој вриједности двадесетак изложених икона, које потичу из богате и драгоцјене збирке од око 80 икона, колико их је било у ливањском храму уочи посљедњег рата - Збирка садржи веома вриједна остварења стварана у периоду од 15. до 19. вијека. Ту су радови сјајних критских мајстора, а једну од икона чак потписује Никола Зафирус, једно од најзначајнијих имена критског иконописа, затим изванредни апостолски чин, мислим да имамо три иконе апостола, грчки рад. Све те иконе јесу умјетничко дјело, споменик културе и дио општечовјечанског културног насљеђа, али је икона и много више од тога. Икона је свједочанство вјере, она је документ вјере. Икона је одраз који је удаљен од свог узора, од свог пралика, али који дозвољава енергијама тог пралика да буду реално присутне у икони.

Теологија иконе је комплексна, али молитвена вриједност њена је сваком вјернику присна, јасна и блиска. И поред несумњивих ликовних историјско-умјетничких вриједности, и тај богословски, а посебно молитвени аспект, чини и ливањску збирку и ову изложбу посебном - појаснила је Љиљана Шево. Иначе, није познато колико је икона страдало у ливањском храму у Првом свјетском рату, али је познато да је у Другом свјетском рату црква Успења пресвете Богородице дијелила страшну и трагичну судбину ливањских Срба. Захваљујући познатом српском историчару, кустосу и сликару Ђоки Мазалићу из Костајнице, 1959. објављен је први стручни текст о ливањској збирци икона од 84 иконе. Десет година касније, 1969. године, у регистар споменика културе БиХ уписаана је 81 икона. Након посљедњег рата у БиХ збирка је враћена из Жупског уреда у Ливну, а на документу о примопредаји било је 65 икона.

Звоник цркве је запаљен на Видовдан 1992, новоизграђена крипта у којој су сахрањене мошти хиљаду и по Срба страдалих у Другом свјетском рату је минирана. Конзерваторске и рестаураторске послове на 51 враћеном иконом обавила је у Бањој Луци виши конзерватор и рестауратор Дијана Пешикан-Егић. Одбор за обиљежавање 150. годишњице освештања цркве у Ливну, који предводи Бранко Докић, најавио је за Митровдан, 8. новембра, у Ливну свету архијерејску литургију у обновљеном храму Успења пресвете Богородице и Духовну академију у Народном универзитету, такође у Ливну.

Радован Јовић

Извор: Епархија бихаћко-петровачка