Духовно вече на Калемегдану
Душе моја, востани, што спиши!
Молитвом Оченаш у извођењу хора Аллилуја под управом Милице Радивојевић на најлепши начин почело је пето духовно вече на Једанаестим Духовским свечаностима у порти Ружице и Свете Петке на Калемегдану.
Како и наслов вечери говори, Душо моја, устани, што спаваш! - тако је вече тематским избором било посвећено духовном укрепљењу и освешћењу како би свако од нас устао и кренуо изнова, и после пада, путем Христовим.
Епископ топлички Преосвећени Арсеније беседио је о празнику Свете Тројице казујући нам духовне поуке за свакодневни живот:
„...Педесетница, силазак Светога Духа, јесте догађај који представља оснивање и устројавање Цркве. Не оснива се нека институција, него се рађа нова твар благодати, односно могућност бесмртног живота који је човеку дарован од стране Бога. Због тога силазак Светога Духа није догађај који се одиграо изједна, него је то чињеница која трајно сачињава и устројава Цркву. Црква је вечера, чин једења и пијења; међутим, да би подарила живот, а не да служи привременом преживљавању, то једење и пијење претпоставља животворно деловање Светога Духа, односно претварање пропадљиве хране у храну непропадљивости, у могућност вечнога живота, у лек бесмртности,“ казао је, иземеђу осталог, Епископ Арсеније.
Драмски уметник Љиљана Лашић је казивала своју поему о немањићком пореклу, о Крсту, о Светом Сави и светосавском путу у једном живом дијалогу препуном питања Кнезу Лазару пред судбинским страдањима српскога народа:
„... Прати нас анђео из Милешеве! Пратимо ћирилицу уз пут, гутамо слова, што даље од Косова преко мука, јаука, јама! Од црних марама бежимо Кнеже, али нас твоја клетва веже, и прошлост куне! Прате нас буне, устанци, ратови, гробови, опела! Ретко сватови. Тужбалице! Пре смо удовице него мајке. Крваве бајке покосише Шумадију! И не стижемо да рађамо колико могу да убију, Лазаре. Чије то старе грехе плаћамо? Коме враћамо дуг? Плуг нам заоре бразду, па ископамо рођене кости - нема васкрса. Од постова до мрса ... до прса изгинемо, али се дижемо из мртвих; од жртви стварамо покољења! Говорим истину...“
„Данас би било добро да слушамо хероину Великог рата, Милунку Савић; да чујемо њену непресушну храброст и љубав према Отечеству“, синоћ је казивала делове из монодраме глумица Весна Станковић.
Хор Правно-биротехничке школе из Београда извео је две композиције у пратњи гитаре.
Каква је то судбина човека који данас негде жури и јури, а време му измиче? Време које нас је омеђило јесте у нашим духовним светињама, иконама, славама, Немањићима и свим нашим светитељима. Немањићи трају девет векова и за њих време није кратко,чули смо синоћ. Зато, вратимо се у што већем броју лиитургијском сабрању, свима нашим духовним сабрањима како бисмо се укрепили у вери на путу ка вечном спасењу.
Програм је водила Драгана Анастасијевић, новинар РТС-а.
Иначе, организатор ових Духовских вечери је протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, ванредни професор Богословског факултета, са братијом при храму цркве Ружице.
Зорица Зец
