Душанов Призрен - музеј под ведрим небом

Призрен, са једном од најстаријих православних богословија на Балкану, сматра се центром српске духовности. Сведочанства о вишевековном трајању у Душановом граду су и средњовековне задужбине Немањића, које походе не само верујући, већ и туристи. Призрен је град који плени историјским, културним и верским споменицима прошлости, који доминирају панорамом града. Најбоље се виде са призренских камених мостова на Бистрици.

Протосинђел Андреј Дечанац, професор Богословије "Светих Кирила и Методија", истиче да је Призрен једини наш град који има десет цркава од којих је већина из средњег века. "Према томе, не може да се побије да је српски град. Најважнија црква је Богородица Љевишка, која је на листи Унескове културне баштине. Важне су и друге призренске цркве – Свети Ђорђе Руновић, Никола Тутић. Цркве се зову по племићким призренским породицама које су били ктитори", објашњава протосинђел Андреј Дечанац.

Са средњовековног утврђења, познатог под именом Каљаја, виде се све знаменитости мултикултурног града на ободу Метохије. Архитекта Зоран Гарић, директор Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу, указује да је културно наслеђе Призрена вишеслојно. "У њему се преламају и сусрећу два цивилизацијска круга, две културе и два погледа на свет. Са једне стране то је хришћанска, православна баштина, а са друге стране је оријентална и исламска, односно културно наслеђе Отоманске империје. Оно што је најважније у Призрену, то је српска културна баштина у самом срцу града", рекао је Гарић.

За Душанов Призрен Бранислав Нушић је својевремено записао да је Цариград српских царева. Људи од струке: историчари уметности, архитекте-конзерватори, археолози и други, с правом овај град називају музејем под ведрим небом.

Извор: РТС