Двадесет година просветљења у просвети
Светосавска заједница верних у Милвокију заслужено је награђена Орденом Св. Саве Првог степена због уграђивања себе у храм на Врачару. Нисмо једини, али смо међу најбољима. Али, у нечему смо први у САД: први смо оправдали назив црквене заједнице: Црквено-школска општина. Први смо основали парохијску акредитовану школу и у њој под крстом Христовим и кровом Св. Саве просвећујемо своју децу. За то нам не треба орден. Само испуњавамо своје обавезе према рођеној деци, према онима који су пре нас овде давно дошли и према онима који после нас долазе. Духовно и људски упућујемо децу путем којим иду само добри људи, добри православци и светосавци. Што не можемо ми који се на овој светој њиви трудимо, то допуни Бог и добри људи.
Шта се то дешава 20 година? Двадесет година трају напори које смо радосна срца сами себи натоварили на плећа! Дваесет година и дању и ноћу пребирамо, сабирамо, одузимамо и подвлачимо. Салдо је увек позитиван. Добар наставни програм, добар просветни кадар, одлична подршка Цркве и њених управних тела, одлични резултати тестова знања наше деце, предивни дечји гласови на светим богослужењима, адекватне просторије, све чисто, уредно, безбедно! А онај други салдо – финансијски – како кад. Међутим, новчана средства долазе и одлазе; долазе и кризе, али пролазе; има се и кад се нема. Има се јер нема монетарних институција код којих се може путем инвестиција зарадити оно што наша школа нуди и успешно подвлачи салдо. Само у Цркви и просветној установи под њеним окриљем могу се заборавити материјалне тешкоће кад се погледа шта у непролазном и непотрошном облику долази као ''зарада''. То су вера, поштење, љубав, поштовање, црквеност и побожност, уљудност и радост без краја. То је салдо ове школе! То је оно у шта свештеници, управници, учитељи, родитељи и сви људи који ово озбиљно схватају, нормално и полазници школе, потрошише двадесет година. Ето шта се то дешава пуних двадесет година! Слави се јер има ко, јер има за шта и има шта, слави се најуносније улагање пошто је оно што се тако оствари не само земаљско, овосветско, већ припада и небесима, без којих све може само да личи на узалудан труд, на погрешна улагања и на општи губитак. Једна спасена душа вреднија је од целог материјалног света. Зато ову школу и видимо као учитељицу спасења.
Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави, сви, све српске цркве и школе, ускликнимо светитељској глави, првом српском учитељу и просветитељу! Свети Сава није био просветитељ само оних који су могли да га оком виде и увом чују, већ свима који су имали част да му буду деца, свима нама који се трудимо да и ми то
Надамо се да обележавање јубилеја двадесетогодишњег постојања и рада Српске православне школе Св. Саве у Милвокију неће проћи као неко прослављање реда ради, већ као још један час, као у школској клупи, час на којем ћемо успешно положити испите, видети где смо најслабији и одлучити да загрејемо срца, обнављамо пропуштено градиво и тако за долазећа времена будемо спремнији да сви након испита будемо одликаши. И ми, и наша деца, и њихове деце деца – сви колико нас има и колико ће нас бити.
Напомињемо да је у ову школу до сада уписано око 300 полазника. Ове године матурира десета генерација који број матураната пењу на 63. Да не буде забуне, школа је почела са радом са четворо у претшколском узрасту, тако да је она узрастала са њима. Дакле, онима првима требало де је десет година да буду први матуранти. Стога број матураната до сада и није могао да буде већи.
Верујемо да ће ученици ове школе, од прве до последње генерације матураната, од којих сада већ многи факултетски образовани и на путу да оснују породице, поносна срца своју децу овде уписивати, а касније организовати јубилеје у временима која долазе. Молитвама Св. Саве нека нам је свима Господ на помоћи!
Протојереј-ставрофор
Драган К. Велеушић
