Двадесетогодишњица Института за православно богословље у Минхену

Двадесетогодишњица оснивања Института за православно богословље при Лудвиг-Максимилијанс-универзитету у Минхену, односно тридесетогодишњица предмета ”Православно богословље” као адоптивна катедра и предмет при Католичком теолошком факултету, повод је да профил ове угледне институције представимо читаоцима Информативне службе СПЦ, вазда имајући у виду најсувислије поруке које овај Институт сам у својој презентацији на интернету (на сајту овог Иститута) нуди у виду аутопортрета. Преносимо неке од тих основних црта ове, у међувремену,  интернационално реномиране академске установе у свету студија православног богословља.

Свет Православља

Са појмом ”православља” скопчане су вишеструке асоцијације: о ”правоверју” може бити речи како у вероисповедном, тако и у политичком значењу, иако неретко при томе настају семантичке пометње у одређењу места православних Цркава у плуралистичком свету.

Канонске источне православне Цркве су оне Цркве чији су географски корени могу срести претежно у средоземном басену, као и у јужним и источним пределима Европе, а чије се заједнице  налазе у дијаспори и у васцелој Европи. Оне полажу посебну вредност на прастаро богатство вере, Божанску Литургију и црквено право које се на доследан начин преноси у евхаристијском заједништву.

Ову породицу православних Цркава одликује духовност која потиче из срца, и чије богато литургијско предање налази свој израз и кроз мистичко богословље.

Отуда је разумљиво што се Православље разуме као химнична доксологија Тројичног Бога, уместо некритичког и окамењеног догматизма.

Цркве

Као и у свакој породици, тако и унутар православних Цркава, које чини породица од 14, односно 16 ”аутокефалних” и ”аутономних” Цркава (свака Црква има свога поглавара), током времена дође повремено до проблема, који изискују заједничка решења. Такве ситуације, које су често историјски условљене, оне настоје уредити у сестринској саборској заједници... Оне негују екуменски дијалог на свим нивоима и стоје отворене према многоструким међурелигијским изазовима...

Живот православних хришћана у Немачкој и њихово богословско образовање

Православно богословље у Минхену треба да тај делом непознати свет Православља приближи инославним хришћанима.

Студирати православно богословље у Немачкој на једном државном универзитету у сарадњи са суседним струкама на католичком и евангелистичком факултету - заиста је јединствени случај у студијским програмима универзитетā у Западној Европи!

Задатак богословља није само да излаже свет конфесионалне вере, већ да прати живот Цркве у дијалогу и интерпретира веру у контексту са теологијама и науком других Цркава. Тиме се испуњава не само критички задатак богословља, већ и проширење опсега његове вероисповедне опитности. Православно богословље може бити изучавано у комплементарној допуни са методологијама богословља двеју других хришћанских конфесионалних традиција...

Стандарди научног изучавања на државном Ludwig-Maximilians-Universität(у) гарантују научност богословског дискурса, с једне стране, и јемче финансијску основу Института, с друге. Интердисциплинарност је постала обавезујући део Института за православно богословље...

 Ако је општепозната истина да заједнички живот у Европи не може успети без сусрета, онда су студије православног богословља у Немачкој значајна шанса у израстању и срастању нових генерација. Не у духу изолације кроз културне клишее, већ у духу јединства и заједништва, додали бисмо, саборности, што је готово категорички императив пред чињеницом да у Немачкој живи више од 1,5 милиона православних хришћана.

Кратак историјат

1. Историја – задаци – организација

Првог новембра 1984.г. позван је проф. др др Теодор Николау на катедру за православно богословље  на  Римокатоличком  теолошком  факултету  Лудвиг-Максимилијанс-универзитета, а 20. фебруара 1985.г. Баварско министарство за  културу  и науку је, на  предлог  Универзитета,  основало одговарајући  «Институт за православно  богословље».  Тиме  је  изучавање  и  наука  православне  теологије добила  прво  универзитетско  пребивалиште  такве  врсте,  не  само  у  Савезној Републици Немачкој, него и у Западној Европи уопште.

Одлуком  академског  Сената Универзитета  у Минхену,  на  одговарајући  предлог оба теолошка факултета, овај Институт је проширен у јулу 1994.г – и тако постао «Образовано одељење православне  теологије». На Минхенском универзитету (ЛМУ) од зимског семестра 1995/96. у оквиру овог Института дата је могућност да се православно  богословље студира као основни предмет,  као  једна  од могућности,  која  је на државном  универзитету, до  тада  недостајала у  целокупној  западно-европској  хемисфери.  Тако  су  на  ЛМУ у  Минхену заступљена теолошка предања   трију великих Цркава. Задатак предмета ”Православно богословље” је првенствено образовање духовника, вероучитеља и катихета. Академски курикулум нуди и  шире  упознавање православне  теологије  при  научном  испитивању и  обучавању/припреми научног подмлатка, као и научну размену са већ постојећим теолошким факултетима, као и  осталим предметима универзитета.

Богословско образовање православних студената (као подмлатка Православне Цркве, која се бројем верника у Немачкој налази на трећем месту – после римокатолика и протестаната) омогућује студенту  да се на  лицу места  упозна не  само  са источно-православном  историјом  богословља  и  духовности,  него  омогућује и сусрет  са историјом, културом и обичајима Немачке. Ово је од значаја не само за  религиозну  и културну интеграцију немачког друштва, него и за екуменско споразумевање и заједнички рад како у Немачкој, тако и у Европи.

За  православне  теологе  понуђене су   различите академске могућности, о чему подробно обавештава веб-страница овог Института.

Научно-наставно  веће  чине  четворица  професора  и  двојица  заменика.  Нови православни  професори  не  припадају  одлуком  академског  Сената,  одн. Баварског министарства за науку и култ, ни једном постојећом факултету. Међутим, захваљујући сарадњи обају теолошких факултета, постоји  једна заједничка комисија  (чл. 42 BayHschG),  која  долази  на  место  једног  стручног  савета. Њихови  задаци  су, између  осталог, да  осигурају  егзистенцију катедре,  обезбеде  испитни  кадар,  кадар  за промоцију итд.

2. Предмети

Научно образовање  на  православној  теологији  треба  да  служи  многостраном, горепоменутом  позиву и призиву,  претежно   припремању  свештеника,  односно вероучитеља  и  вероучитељки.  Отуда се  студенти  морају  упознати  са методама  и  стручним  знањем  из  посебних  области  богословља.  Овде се изучавају посебно ови предмети:

·     Библијско богословље (Увод, егзегеза и богословље Светог Писма Старог и Новог завета).

·     Историјско  богословље  (Патрологија,  Црквена  историја  и  историја богословске мисли, конфесионална наука и Екуменска теологија).

·     Систематска теологија (Основно богословље, Догматика и Етика).

·     Практична  теологија  (Пастирско  богословље,  Литургика,  Омилитика, Црквено право и Педагогика).

Поред двојице пензионисаних професора - др  Теодора Николауа, корифеја и оснивача овог Института, и професора Литургијског богословља проф др Владимира Иванова - данас двојица редовних професора и четворица ванредних, у својству гостујућих професора-доцентана, чине акдемски корпус овог Института.

 Од 1. октобра 1999.г. позван  је проф. др Анастасиос Влецис из Солуна на катедру за Системстско богословље, а 2000.г. проф. др Константин Николакопулос за Библијско богословље. Поред ове двојице професора са venia legendi, на Институту предаје извесан број ванредних професора из Бугарске и Румуније у својству гостујућих доцената. Међу њима се, до избора за Епископа рамезијанског, налазио неколико година у својству асистента-докторанда Његово Преосвештенство Епископ Андреј Ћилерџић.

 У двадесет, односно тридесет година рада  Института, који је постао угледни расадник богословске интелигенције и свештенослужитељског кадра, међу којима бројем доминирају апсолвенти српског порекла, богословски је изграђена десетина позваних посленика на њиви Господњој, који преносе лепоту и духовну дубину светоотачког православног предања и духовности у Европи.

Овом Институту желимо благослов Господњи у изванредно важној научној и педагошкој мисији како унутар Православља, тако и као јемца богословске позваности, професионалне компетентности међу инославним саговорницима у свету. Отуда у име свих бивших апсолвената и садашњих богословствујушчих полазника, као и у сопствено име кличемо: На многаја љета! Ad multos annos! Или, нека нам буде допуштено, да на овим просторима, још и са Цицером ускликнемо: Vivat, crescat, floreat! (= Нека живи, расте и цвета!).

протођакон Зоран Андрић, Минхен