Две деценије IV генерације обновљене Цетињске богословије
Ученици IV генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског (1995-2000) обележили су две деценије од успешног завршетка њиховог школовања у тој церквено-просветној установи, о Светом Преподобном Никити Исповеднику, 28. маја (10. јуна) 2020. године.
Ова годишњица, од значаја за ову генерацију богослова и за саму Цетињску богословију, обележена је у чачанском храму Вазнесења Господњег, древној задужбини жупана Страцимира, брата Светог Симеона Мироточивог и стрица Светог Саве, са краја XII века.
Као што и приличи, евхаристијско сабрање је било окосница свечаности, којом приликом су свештенослужила двојица од некадашњих ученика те генерације цетињских богослова, јереј др Никола М. Гаврић и јереј Александар Миликић, док су се пријатне, али и захтевне, дужности домаћина, том приликом, прихватили поменути свештеник Александар Миликић и Љубиша Мајсторовић.
Својим школским друговима и сабраном верном народу се пригодном омилијом обратио протојереј мр Раде Јовић, који је подсетио на чињеницу да је управо литургијско и љубавно сабрање основни и кључни елемент њиховог сабирања дугог већ четврт века. Његова беседа није била пуко евоцирање успомена на школске дане, већ и израз благодарности Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију, под чијим су омофором стицали прва теолошка сазнања, али и Преосвећеним Епископима будимљанско-никшићком г. Јоаникију, тадашњем ректору Богословије, славонском г. Јовану Ћулибрку, тадашњем разредном старешини. Није пропустио ни да се сети недавно блаженоупокојеног протојереја Момчила Кривокапића, који је био на дужности ректора Цетињске богословије на почетку њиховог богословског школовања, као и других њихових професора, који су се променили светом и данас су причасници Цркве торжествујуће.
Оно што нарочито карактерише ову генерацију цетињских богослова јесте чињеница да они годишњице свршетка свог богословског школовања обележавају сваке године, а којом приликом увек присуствују и њихове попадије и деца, творећи својеврсну проширену заједницу љубави ових бивших цетињских богослова, од којих су данас готово сви угледни и достојни свештенослужитељи Српске Православне Цркве.
У здрављу се сабирали у славу Божју, молитвама Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, Светог Стефана Пиперског и свих светих!
Јереј др Никола М. Гарвић, старешина храма Светог Луке у Београду
