Двојица папа – светитељи: Јован XXIII и Јован Павле II

После троструке молбе куријског кардинала Анђела Аматија, надлежног за канонизације, папа Фрања је званично објавио да су они светитељи. Фрања: Нови светитељи су смели сведоци милосрђа

Ватикан, 27.4.2014. Римокатоличка Црква је добила двојицу нових светитеља: на свечаној миси на Тргу Светога Петра папа Фрања је данас, у недељу ујутру, уздигао на највиши степен – у светитељство своја два претходника, Јована XXIII  (1958-63) и Јована Павла II (1978-2005). После троструке молбе куријског кардинала Анђела Аматија, надлежног за канонизације, папа Фрања је званично објавио да су они светитељи. Формулу канонизовања присутни на Тргу Светога Петра пропратили су громким и дугим аплаузом.

 На фасади катедрале Светога Петра већ су висили портрети обојице нових светитеља. После званичне изјаве проглашења реликвијари обојице папа изнети су на олтар. 

Милион људи је, према полицијским проценама, узело учешћа у канонизацији ових папа. Ово је јавила званична италијанска телевизија пред сам почетак свечаног чина. Не само да је сам Трг Светога Петра био препуњен, него и све околне улице, па и широка Виа дела  Концилиацоне, па све до мостова на Тибру; људи су се тискали да се није могло проћи. И док су црне лимузине пристизале у Ватикан с државницима и званичним делегацијама, дотле је градоначелник Рима  Игнацио Марино допутовао на мотоциклу.

Папа Фрања: Нови светитељи су смели сведоци милосрђа  

Папа Фрања је величао обојицу нових светитеља, папу Јована XXIII  и Јована Павла II, као обрасце милосрђа и као обновитеље Цркве. Наиме, папа Јован XXIII се сазивом Другог ватиканског концила (1962-1965) показао као „папа следовања Светоме Духу“ , док је папа Јован Павле II био „папа породице“, казао је Фрања у недељу на миси поводом канонизације. 

 „Били су два смела човека, испуњени Светим Духом, и Цркви и свету пружили су сведочанство благости Божје и његовог милосрђа“, истакао је папа у проповеди. Обојица су се заузимали за Цркву у којој је проживљено Јеванђеље у његовој суштини: љубав, милосрђе, смиреност и братска слога, казао је он даље.  Обојица папа су се залагали на томе како да Цркву „успоставе и актуализују у њеном првобитном виду“. 

Јован XXIII је сазивом Другог Ватиканума доказао „брижно следовање Светом Духу“; тај папа је био „вођени вођа“ своје Цркве, чиме је учинио „велику службу Цркви“. 

Заслуга Јована Павла II за Цркву огледа се, изнад свега, у његовом залагању за породицу. Пут ка предстојећеј Синоди о породичном пастирском старању, која ће се држати у јесен, стога је „зацело праћен с неба и одатле подржаван“. 

Као свештеници, бискупи и папе они су зацело осетили трагедију свога столећа, а да их при томе дух овога света није надвладао, казао је папа Фрања. Њихова вера у Исуса Христа као Спаситеља људи и Господа историје тим више је бивала чвршћа. Код обојице је буктала нада коју је пратило „неизрециво небеско прослављање преображене радости“.

Нови светитељи су у сваком ближњем видели самога Христа и нису се плашили од тога  да „гледају ране Исусове, додирују његове руке од клинова и прободена бедра“, изјавио је садашњи папа. Њихов узор могао би и нас данас поучити како да провирујемо у тајну божанског милосрђа.

Извор: Катпрес (превод с немачког: Радомир Ракић)