Дворски комплекс проглашен културним добром

У оквиру тог споменика културе налазе се архитектонски објекти дворског комплекса, дворски парк и дворски мобилијар и збирке уметничких дела. У оквиру архитектонских објеката су Сламната кућа, Краљев двор, Капела св. Андреја, Зграда дворског економата, Зграда дворске страже, Зграда дворске жардамерије и Бели двор са објектима кухиње и гараже.

Дворски парк са пратећим објектима и мобилијаром подразумева Бели павиљон, Концертну терасу и Базен - водено огледало. Дворски мобилијар и збирке уметничких дела чине збирке европског сликарства, југословенских уметника, југословенске скулптуре, затим колекције тепиха и таписерија, предмета од сребра, порцелана и стакла, намештаја, као и библиотека, саопштило је Министарство културе. Изградња дворског комплекса на Дедињу почела је 20-их година прошлог века, а два главна објекта у њему су Краљев и Бели двор. Изградњу Белог двора започео је Краљ Александар Први Карађорђевић 1934. године, са жељом да направи резиденцију за своје синове, престолонаследника Петра Другог, краљевића Томислава и краљевића Андреја.

После смрти краља Александра Првог, изградњу двора довршио је кнез Павле, 1936 године. Бели двор красе дела светских уметника, међу којима су Никола Пусен, Франсоа Мије, Јан Бројгел, а ту је и портрет краља Александра Првог, аутора Паје Јовановића. Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу, користи престолонаследник Александар Други с породицом. Краљевски двор изграђен је између 1924. и 1929. године, као приватна резиденција краља Александра и краљице Марије, по плановима архитекте Живојина Николића.

У Краљевском двору се налазе дела Шарла Лебрена, Андрее Аловиђија, Николе Пусена, Јакопа Грасија, Огистена Пажуа, Ивана Мештровића, Франа Кршинића, Влахе Буковца.

Извор: РТС