Џон Бартон: ”Историја Библије. Од почетака до данашег доба”
John Barton: Die Geschichte der Bibel
Von den Ursprüngen bis in die Gegenwart
Klett-Cotta, Stuttgart 2020.
Један од водећих библиста савременог света, Џон Бартон, рођен 1948.г. са Оријел колеџа у Оксфорду, који је од 2007.“Fellow“ Британске акдемије наука, као и члан Академија наука у Норвешкој, аутор је дела „A History of Bible. The Book and Ist Faith“, за које је ове, 2020.г. добио Duff Cooper Prize.
Сада је то дело у немачком преводу пред нама. Суверено и опсежно приповеда Џон Бартон историју ”Библије”, најутицајније и најуспешније књиге читавог човечанства. Ово је грандиозно дело које тумачи ”књигу књига”, као и мишљење и веровање човечанства у историјском луку од почетака до савременог доба. Култура Запада је без Библије незамислива. За Јудејство и хришћанство она је фундамент религије и ауторитет који је извор онога шта ми верујемо и како треба да живимо. За све оне који не верују, она је до данас извор светске књижевности, чији је утицај на наш језик и наше мишљење инхерентан и одлучујући. У овој елегантној и разумљиво написаној књизи извештава овај реномирани експерт разуђене путеве и рачвање линија настанка историјe Старог и Новог Завета. Са уводом, 18 поглавља, као и закључком, Бартон нам на 717.страница разлаже ову интегралну историју Библије са сувереношћу експерта и акривијом истраживача, те свако тврђење поткрепљује изворима.
У првом поглављу је реч о Библији генерално, модерним реконструкцијама, о појму ”Старог” Завета, као и његовом језику. У другом поглављу је реч о одликама хебрејских приповедака, о преплету наративних линија, о „Primiry Historiy“ и другим приповеткама, као и о њиховом смислу. У трећем је реч о законима и мудростима, о мудростима у Библији и Старом Оријенту, о скептичном наслеђу мудрости, о персонофиканој мудрости, о хебрејском закону у контексту Древног Оријента. О 10 заповести (Деалогу), о канонизацији закона, персонификацији Торе. У четрвтом је реч о пророцима и њховим књигам, о Књизи Исаијиној и њеној коначној форми. У Петом је реч о поезији и псалмима, о њховој примени, о њиховом литургичком значењу, о њиховом поретку/структури, њиховим темама, као и јеврејском и хришћанском читању псалама.
У шестом поглављу је реч о Новом Завету, његовом историјском контексту, хеленизму, Јосифу, Филону Александријском, сектама и партијским и о три степена хришћанских списа, у седмом о посланицсама (епистулама), о Св.Ап. Павлу и васкрсењу, о Христу као Сину Божијем у посланицама Ап.Павла, о црвеном портеку, о Ап. Павлу и делима апостолским, као и питању ауторства. У осмом је реч о Јеванђељима, о синоптичким Јеванђељима, о времену настанака Јеванђеља, о Јеванђељу Ап. Јoвана, циљу и намери Јеванђеља, као и Тетраеванђељима. У Деветом је реч о стадијима настанка јеврејске Библије, о канонима, о апокрифима, о канонским и неканонским књигама. У десетом је реч о Св. Иринеју, папирусима и двама Јеванђељима као Светим Списима, као и њиховој хармонизацији и Nomina Sacra. У једанаестом поглављу је реч о формирању канона, о књигама које су из њега искључене, а апостолским Оцима, у дванаестом је реч о разликама у оригинарном тексту Новог и Старог Завета, а у тринаестом је реч о читању и интерпретацији Библије из перпсективе хришћана и Јевреја. У четрнаестом поглављу су објашњена начела рабинске интерпретације и хришћанских модуса интерпретатције, о Оригену као изучаваоцу и тумачу, о школи тумачења у Антиохији, као и ерминевтици Светих Отаца на Западу и Истоку. Петтанесто поглавље је посвећено Библији у средњем веку односно Библији као књизи, о коментарима и глосама, јеврејским коментарима. У Шеснаестом поглављу је реч о реформацији, о Лутеровој реформацији, начелу sola scriptura. У Седамнаестом поглављу је реч о Спинози, Землеру, Рајмаријусу и Штраусу, Велхаузену и Бауру, о Библији и природнимнаукама, као и методама савремене библистике. У осамнаестом поглављу је реч о грчком(јелинском) преводу јеврејске Библије, арамејском преводу, латинском преводу, као и другим преводима , како у доба реформације, тако и о модерним, као и питањима око којих се библисти разилазе.
Отуда је научни апарат ове студије узоран у својој методолошкој стингентности: ту су, мимо интернационалне библиографије, и небројене напомене, регистри илустрација, карата, као и регистри места, појмова, личности, те и опсежан регистар библијских цитата. Бартон дешифрује вишеструкост извора и традиција, који леже у основи библијских текстова и објашњава на луцидан начин утицај Библије већ више од 2000 годинa: од њеног настанка, преко антике, средњег века, реформације, просветитељства, преко 19. века и модерне. Критика је са одушевљењем дочекала ово дело. Ту је реч о ”ремек-делу које је пробудило успаваног џина наше културе”. Реч је заиста о информативном делу, које осветљује и питање поставља у широки контекст, чиме трансцендира фах и рефлектује на универзалност објекта. Овде читалац може да се обавести о свему што о Библији жели да сазна. Зато је ова књига одмах и апострофирана као ”крајеугаони камен” и једна очаравајућа панорама у којој и они који су у питањима познавања Библије узнапредовали, могу да сазнају нешто ново. Зато га је лондонски магацин „Observer“ назвао ”магистралним и подстицајним делом које Библију накнадно на живот побуђује”.
Протопрезвитер-сатврофор Зоран Андрић
