Економска криза утиче и на харитативне установе Грчке Православне Цркве

У критичној ситуацији налазе се многе харитативне установе и обданишта. Грчки епископи упозоравају да ће, уколико осигуравајући фондови у најскорије време не измире дуговања, бити принуђени да у септембру затворе многе установе, зато што њихове митрополије нису у стању да понесу терет њиховог издржавања.

Број народних кухиња се драстично увећао. Економска помоћ породицама, које не могу да плате струју и основне обавезе, повећава се из дана у дан. Функционисање обданишта и предшколских установа, нажалост, постаје луксуз. Харитативне установе црпу своје резерве, а фондови митрополија не могу да покрију потребе грчког друштва у овој тешкој ситуацији. Социјална мрежа, коју су развиле митрополије са својим харитативним установама и другим структурама, ипак је поклекнула пред финансијском кризом.

Ево неких извештаја са терена. У округу Илија (Пелопонез) локални митрополит је недавно затворио једну харитативну установу. Није било могуће покрити трошкове његовог рада и исплатити зараде запосленима. Са сличним проблемима се сучељава и старачки дом Митрополије калавритске. Према Митрополији месинијској (Пелопонез) и Александруполиса Министарство здравља и друштвеног осигурања није испунило своје обавезе од прошле године, те је рад харитативних установа угрожен.

Црквене харитативне установе (нпр. у Спарти, Ливадији, и др.), које су некада биле економски здраве и представљале узоре социјалне делатности, затварају се једна за другом и показују знаке стагнирања.

''Митрополије су обично покривале разлику, када би се нека установа или старачки дом нашао у економским проблемима. Сада не постоји таква могућност. Ако се настави овакво стање, биће принуђене на затварање'', каже управник харитативне установе једне велике митрополије.

Погубне последице

Уколико буду затворене црквене харитативне установе, последице ће бити погубне, напомиње један социјални радник Атинске архиепископије. ''Уколико старије особе или душевни болесници имају сроднике, вратиће се својим кућама. У противном, није искључено да ће чак завршити и на улици''.

Број харитативних установа, које раде под окриљем митрополија није уопште занемарљив. У Атинској архиепископији двадесет јаслица и вртића, деветнаест старачких домова (и шездесет и шест у осталим митрополијама), тринаест лечилишта за хроничне болеснике, осам установа за особе са инвалидитетом, десет болница, седам установа за душевне болеснике, шест домова за бескућнике, један дом за смештај пратилаца болесних особа, тридесет и шест сиротишта и многе установе заштите деце – директно зависе од Цркве.

Општинска обданишта, суочена са мањком запослених и са великим трошковима, не могу да прихвате сву децу, тако да се многи родитељи обраћају Цркви. Симболична сума, коју уплаћују родитељи који су у могућности да је уплаћују, није више довољна, док презадужене општине нису у стању да их подрже.

''Ниједан политичар'', тврди неименовани клирик са искуством у харитативној делатности, ''није подржао развој харитативне делатности од стране Цркве, као што је то случај у другим, развијеним земљама, где Црква обавља социјалну делатност, коју је дужна да има једна држава''. Додаје још да у митрополијама раде установе са минималним бројем запослених и са скромним трошковима.

Закључак је да је требало улагати средства у отварање нових радних места и, упоредо са харитативном делатношћу, требало је развијати конкретну област.

Извор: http://www.romfea.gr/ (AP Photo/Petros Giannakouris)