Експлозија у Бејруту уништила архитектонске бисере славне прошлости града

Експлозија у луци не само што ставља у изглед будућност Бејрута, већ је погодила и музеје и историјске зграде древне архитектуре, уништавајући оно што је остало од славне прошлости либанске престонице.

Познати по троструким луковима, својственим архитектури Бејрута, стотине архитектонских бисера из времена Отоманског царства или Француског мандата (1920-1943) већ су подлегли зубу времена. Експлозијом од 3,3 степени по Рихтеровој скали збрисан је центар либанске престонице.

Неке од старијих грађевина налазе се у близини луке, где су експлодирале тоне амонијум нитрата које су тамо биле ускладиштене.

Експлозија је уништила антиквитете старије од самог Либана, који ове године слави стоту годишњицу од проглашења државе Великог Либана. Антиквитети се налазе у вили која је раније била позната као „Председничка палата“ из 18. века. У вили, која је украшена мермерним стубовима, ишчупана су врата, уништене дрвене облоге с калиграфским натписима из Османског царства и разбијени 200 година стари витражи. „То је попут силовања“, каже Таниа Ингеа, власница виле.

Палату је изградила једна од седам најбогатијих бејрутских породица, грчка православна породица Сурсок, пореклом из Цариграда, и преживела је грађански рат и катастрофални рат између Хезболаха и Израела 2006. године.

У близини није остао нетакнут ни музеј Сурсок, културно језгро Бејрута у којем се налази задивљујућа збирка савремене уметности. Пре само неколико месеци био је домаћин Пикасове изложбе.

Сад видимо вреће са отпацима расуте у дворишту, у подножју монументалног степеништа где су младенци долазили да се фотографишу наспрам декорисане  фасаде са шареним витражима. Ови познати витражи су уништени, а прозори су ништа друго до зјапеће рупе.

Палата је саграђена 1912. године и представља пример венецијанске и османске архитектуре. Педесет година касније постала је музеј на захтев свог власника Николаса Сурсока, познатог колекционара уметничких дела.

Портпарол музеја је рекао да је оштећено 20 до 30 уметничких дела, углавном парчићима стакла добачених у експлозији. Међу њима је и једно од највреднијих дела колекције: портрет Николаса Сурсока који је насликао француски сликар холандског порекла Кес ван Донхен.

Музеј је после осмогодишње обнове поново отворен 2015. године. Архитекта који је надгледао радове, уверава да сама зграда није оштећена. Радови на рестаурацији трајаће више од годину дана и коштаће „милионе долара“.

Усред катастрофе има и чуда: У Националном музеју огромна колекција статуа, као и грчки, римски и фенички антиквитети преживели су експлозију. Према речима министра културе Абаса Мортаде, само је фасада оштећена.

Национални музеј се налазио на линији раздвајања током Грађанског рата. Највреднији експонати музеја спасени су од пљачке захваљујући бризи конзерватора Мориса Хебаба, који их је похранио у бетонираној просторији.

Данас је оштећено стотине зграда које припадају либанском националном наслеђу, тврди министар културе. „Биће потребно много посла.“

Стручни тим већ процењује штету, али ће рестаурација коштати „стотине милиона“ долара, рекао је министар, надајући се помоћи из иностранства, посебно из Париза.

„Морамо наставити са рестаураторским радовима што је пре могуће. Ако дође зима и они не буду завршени, ризик ће бити велики. “

Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Сања Симић де Граф)