Елио Геријеро: ”Бенедикт XVI. Биографија”
Benedikt XVI.: Die Biografie
Herder 2018
Иако је о Бенедикту XVI написано више биографија, тек је, чини се, Елио Геријеру пошло за руком да из јединствене перпсективе портретише Јозефа Рацингера у склопу са његовим теолошким списима. Ова биографија италијанског бестселер аутора открива велику духовну оставину уморовљеног папе. Ова биографија описује и врхове и низије његовог деловања као професора и надбискупа Минхена и Фрајзинга и као дугогодишњег председавајућег Конгрегације вере, доцније бискупа Рима све до дана након његове абдикације са трона понтифекса. Оваква синтеза је могла да успе само некоме ко већ дуго познаје и прати папу Бенедикта XVI. Елио Геријеро је дугогодишњи шеф-редактор часописа Communio који је Јозеф Рацингер својевремено основао. Он и данас има блиски контакт са папом.
Јозеф Рацингер, од 2005. до 2013. као Бенедикт XVI, поглавар Католичке цркве без сумње је једна од најмаркатнијих личности савремене Католичке Цркве. Отуда је неуобичајено да досад о њему није било никакве опсежније биографије на немачком језику. Сада је пред нама у немачком преводу још 2016.г. објављена биографија на италијанском језику теолога и писца Елиа Геријера. Иако ни ова биографија није ауторизована, ипак она има нешто официозно (полу-службено). Папа Фрања је написао за њу предговор и она садржи на крају књиге и један интервју са његовим претходником на папској катедри.
До 1977. године се аутор могао ослањати на Рацингерову аутобиографију насловљену ”Из мога живота” („Aus meinem Leben“). Доцнији папа је рођен 1927.г. као син једног жандара у баварском месту Марктл. Читалац може да сазна да је тадашњи 43-годишњи отац своју жену огласом у новинама „Altöttinger Liebfrauenboten“ тражио следећим текстом: ”тражи се добра католичка девојка, која уме да добро кува и шије”. Фамилија је била одувек важна тачка у животу Рацингера. И данас је његов однос са братом Георгом веома близак, који је дуго година водио хор Regensburger Domspatzen.
Академска каријера
Након студија теологије уследила је промоција у Минхену и доцентура у Фрајзингу.
Значајни аутори си били Августин и Бонавентура. Нови језик изван новосхоластичке теологије била је веома рана карактеристична одлика којом се он код своје читалачке публике издвајао. Његово дело ”Увод у хришћанство” - „Einführung in das Christentum“ (1968) прототип је таквог стила. Ово дело је наишло на велики интернационални ехо. Овде је централан однос вере и ума као инстанци које не противрече једно другом, што омогућује модерном човеку да сазнаје лепоту и истинитост вере.
”Бог вере и Бог философа”, тако је гласило приступно (инаугурационо) предавање. Европа је одређена трима фиксним тачкама: Атином, Јерусалимом и Римом, те се таква и треба разумети као синтеза између јеврејско-хришаћанске и античке културе.
Следиле су након хабилитационе радње године академске каријере на универзитетима у Бону, Минстеру, Тибингену. Репутацију је стекао као млади саветник кардинала Фрингса из Келна за време Другог ватинканског концила (1962-65), на коме је и сам учествовао.
Натраг у Баварској
Геријеро показује да је повратак на новоосновани универзитет у Регенсбургу 1969. није било ”бекство” од студентских револта који су у Тибингену дивљали, већ повратак у своју отаџбину. Тих година је настао клише о њему сходно коме је он тада ”од прогресивног мутирао као конзервативном”, ставивши се против реформи Другог ватиканског концила, иако је он остао перманентна референцијална тачка у његовој теологији. Са педесет година је Рационгер постао архибискуп Минхена и кардинал. Папа Јован-Павле II му је 1982.г. дао да предстоји Конгрегацији вере, некадашњим официјумом инквизиције („Inquisition“).
Биограф описује службено време Бенедикта XVI након дугог понтификата пољског папе, као време транзиције. Ту је реч о регенсбуршком говору који је подигао много прашине о толеранцији. Измирење са традиционалистима био му је важан моменат у понтификату. Реч је овде о старој миси. Ауторова критика кардинала-секретара Содана или хваљење његовог наследника Бертонеа не мора да буде сасвим прихваћена.
Јозеф Рацингер је све време континуираног деловања био истакнути и плодни теолог и као кардинал Курије и доцније као епископ Рима, те је с правом апострофиран као ”Папа теолог” („Theologenpapst“).
У овој књизи веје агиографски основни тон. Аутору недостаје објективна дистанца према своме објекту. Али и мимо тога, ово је можда најбоље написана књига о папи Бенедикту XVI, те као таква неизамењива у плими осталих биографских покушаја.
Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)
