Др Којос Г. Николаос: Биоетика. Синодски текстови Православних Цркава
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована, из штампе је изашао превод књиге Биоетика. Синодски текстови Православних Цркава, др Којоса Г. Николаоса, професора на Вишој црквеној академији у Солуну. Ова књига, која се бави биоетичком проблематиком из православне перспективе, резултат је сарадње Издавачке установе Епархије шумадијске Каленић и Института за европске студије. Књигу је са грчког на српски језик превео протонамесник Драган Поповић, аутор књиге Биоетика смрти: утилитаризам и православље, која је такође издата у сарадњи поменутих издавача почетком текуће године.
Када се у средишту пажње јавности нађу питања биоетичког порекла и садржаја сасвим је оправдано преовлађујуће мишљење да је због њихове актуелности и осетљивости за исправан одговор на њих неопходно нарочито анагажовање и позорност. Сем тога, карактеристично је да се ова питања по правилу умножавају и усложњавају пропорционално степену развијености одређеног друштва, односно величини научно-технолошких достигнућа и њихове примене у области (био)медицине, што неретко подразумева њихово интервенисање у циљу унапређења не само човековог здравља (благостања) већ и његових животних (биолошких) способности.
Са друге стране, њихово превасходно пропагирање човековог научног просперитета у сврху срећнијег и бољег живота постепено се преиначава у (био)етичко изопачавање одређених сегмената његовог постојања, што је условило човеково ангажовање ради заштите од потенцијалних злоупотреба у (био)медицинској области, односно појаву биоетике.
Када се речено узме у обзир, чини се да ова проблематика у јавном дискурсу не заузима онолико простора колико би то можда било очекивано на основу њеног номиналног статуса. Добар пример овога имамо у односу Православне Цркве (богословља) према проблемима биоетичке природе: као одговоран и значајан учесник социјалног живота барем када су у питању друштва са традиционално већинским православним становништвом као што је наша држава.
Црква би требало да буде свесна обавезе хватања у коштац са овим све актуелнијим и сложенијим питањима савременог, постмодернистичког света, и понуди одговоре на њих усаглашене са етосом сопственог бића што, на жалост, није увек случај. Трагање за разлозима неусклађености између номиналног и фактичког статуса биоетичких проблема у сврху њиховог превазилажења – како у Цркви тако и шире, свакако захтева нарочито бављење овом тематиком. Уместо тога, као допринос ублажавању односне проблематике прилажемо ову књигу, не као схоластичко излагање правила која ће се примењивати у сусрету са биоетичким питањима, већ превасходно као покушај давања импулса за покретање даљег богословског расуђивања о њима.
У зборнику који је пред читаоцима, своје место су заузели сви званични ставови неких од помесних Православних Цркава у вези са одређеним биоетичким питањима, представљени у јавности до 2007. године, када је и објављен. Њих је сабрао и уз одгова рајући коментар објавио др Николаос Којос, професор на Вишој црквеној академији Универзитета у Солуну, у издању Центра за биоетику и деонтологију Светог Синода Грчке Православне Цркве. Када се ради о званичним ставовима Православне Цркве, у зборнику су најпре садржана три синодална текста Грчке Православне Цркве, у којима су дата расуђивања о најактуелнијим биоетичким темама еутаназије, трансплантације органа и потпомогнуте оплодње.
Њима следује текст Руске Православне Цркве у коме се на прилично уопштен начин третира различита биоетичка проблематика, да би зборник коначно затворили званични документи Румунске Православне Цркве у вези са питањима абортуса и еутаназије. Такође су у првом делу зборника презентовани коментари проф. Којоса, у којима он аналитички приступа садржини ових текстова, настојећи да их учини разумљивијим и тако пријемчивијим читаоцу, у чему је био успешан у великој мери.
У нади да ће допринети бољем разумевању биоетичке проблематике и у нашем друштву, нудимо превод ових текстова, још једном наглашавајући жељу да послуже као подстрек за промишљање и обликовање хришћанске с(а)вести, која ће одредити истинит, односно спаситељни начин постојања, у односу према не само умногоме присутним него и надолазећим биоетичким проблемима.
Извор: Епархија шумадијска
