Епархија жичка: У сусрет јубилеју Српске Цркве

Предавање: Историја и културно наслеђе Жичке Архиепископије. Нови број Жичког благовесника.

Са благословом Преосвећеног Епископа жичког г. Јустина, у част 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве, Епархија жичка је организовала пригодни циклус предавања у храму Светог Саве у Краљеву.

Прво у низу предавања на тему Богослужбени поредак на просторима средњовековне Србије у доба Светог Саве 14. септембра 2019. године одржао је јереј др Слободан Јаковљевић, парох при Вазнесењском храму у Чачку, док је на празник Рођења Пресвете Богородице у Саборном храму Епархије жичке предавање одржао протонамесник Александар Јевтић на тему Болест и здравље по учењу Светог Максима Исповедника. Треће предавање одржаоје др Драган Хамовић на тему Лик Светог Саве у оптици модерних српских песника.

Дана 4. октобра 2019. године у храму Светог Саве у Краљеву одржано је предавање професора Краљевачке гимназије др Драгољуба Даниловића на тему „Историја и културно наслеђе Жичке Архиепископије и Епархије“.

Ово предавање, одржано у навечерје централне прославе великог јубилеја – осам стотина година добијања аутокефалности Српске Цркве представља још један покушај да се Краљевчанима покаже сав значај који је Црква имала за нашу државу, народ и културна усмерења којима смо ходили током векова.

Вечерашњи аудиторијум, међу њима су били и гимназисти, ученици предавача, који су дошли у пратњи свога вероучитеља г. Филипа Зеленовића, присуствовао је једном историјском часу у оквиру кога је говорено о много чему од онога што је Eпархија жичка током векова даривала овом поднебљу и српском народу. Пружен нам је један уопштени историјски увид и приказанa су нам најзначајнија културна блага којих је Eпархија жичка баштиник.

Иначе, мало је људи који су од вечерашњег предавача позванији да говоре на ову тему, јер је проф. Даниловић уз гђу Гордану Гаврић, коаутор изузетне монографије „Жичка Епархија – Осам векова светосавског континуитета“ која је ових дана изашла из штампе и коју топло препоручујемо широј читалачкој публици. Та монографија је једна обимна студија којом је представљено осмовековно културно наслеђе везано за ову светосавску епархију.

Овим предавањем је завршен циклус предавања којим је Црквена општина Свети Сава у Краљеву, са благословом Епископа жичког г. Јустина, покушала, надамо се и успешно, да дȃ свој допринос прослави ове значајне годишњице.

Ове године навршава се пуних осам векова од догађаја који се 1219. године десио у Никеји. Тада је хиландарски монах Сава од Васељенског Патријарха Манојла Првог Сарантена добио аутокефалност за Српску Цркву. Први архиепископ је постао светитељ Сава. У овом броју нашег часописа пред читаоце доносимо извод из књиге Живот Светог Саве, где Свети Владика Николај догађај добијања аутокефалности описује напомињући да се Свети Сава извињавао и молио да некога другог изаберу за архиепископа, наглашавајући своју недостојност за тако узвишен чин. По жељи Патријарха, Цара, али и свих монаха из пратње Светог Саве, ипак је изабран саглашавајући се са вољом Божијом. Уследила је велика посвећеност око организације нове архиепископије на просторима српских земаља.

Ту је и текст Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина, који представља уводник у импресивну монографију ”Жичка Епархија – осам векова светосавског континуитета – историја, манастири, цркве”, чији су коаутори Гордана Гаврић и др Драгољуб Даниловић.

Текстови Епископа др Јована (Пурића), ђакона Александра Пејовића, дипл. историчара Александра Пауновића расветљавају важне аспекте лика и дела првог српског Архиепископа.

Ђакон Стефан Милошевски је са енглеског језика превео текст Џима Фореста, под насловом “Сећање на митрополита Антонија Блума“, где нас упознаје са занимљивим детељама из живота овог угледног црквеног великодостојника и богослова.

Ђакон Саво Величковић је написао текст “Света Тајна Исповести и њен однос према Светој Литургији“, где ову веома важну тему анализира са богословског становишта уз критичке осврте на поједине моменте савремене праксе.

Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту “Замена теза – О две секуларизације“ износи одређене моменте из црквеног живота и практиковања обичаја, које сагледава у ширем контексту изазовне друштвене теме о секуларизацији.

Протонамесник Дејан Марковић на “Страници православног хумора“ доноси нове хумористичне приче.

У рубрици Лирски благовесник, др Драган Хамовић нам кроз текст “Припадати земљи; О поезији Владимира Јагличића“, представља овогодишњег добитника награде Жичка хрисовуља.

Песме Лазара Хамовића сведоче о сусрету даровитог дечака са лепотом и узвишеношћу Православља, што свој израз проналази у стиховима који сведоче да песници и даље расту међу нама.

У рубрици Прикази налази се текст Радмиле Мишев, посвећен књизи за децу “Мала прича о великој Жичи“, аутора Милоја Радовића. Књига је изашла са благословом Епископа жичког Г. др Јустина, а илустрације је радио даровити краљевачки сликар Бојан Миљковић. Књига древну Жичу приближава срцима најмлађих, али је поучна и онима који нису заборавили да буду деца.

Ђорђе Чоловић нам доноси приказ књиге “Приче из Великог рата“, посвећене сећањима чачанских свештеника који су били сведоци ратних дешавања у току Великог рата, рата који је требало да оконча све ратове. Велики труд и жеља вероучитеља Милоша Живановића да од потпуног заборава спаси ове вредне и непроцењиве приче о страдању нашег човека, народа, и цркве овековечена је у овој вредној књизи.

Рубрика Веронаука доноси текст Драгане Ђурић и Ане Црепуљаревић под насловом “Жички светионик знања – О.Ш. Живан Маричић у Жичи“. Историја Манастира Жиче и школе у насељу Жича приказују испреплетаност наше просвете и духовности.

Марко Јоргић у тексту под насловом “Вероучитељи у улози филмског редитеља и глумца“, извештава о догађају у Основној школи ,,Вук Kараџић” у Kраљеву, где је покренут едукативни серијал епизода на тему паметног и безбедног коришћења мобилних телефона, тј. о њиховој употреби и злоупотреби са којом се сусрећу младе генерације. Циљ овог серијала је едукација младих, подизање свести о функционисању савремене технологије у свакодневном животу, њеним добробитима, као и злоупотребама истих. У овом серијалу поред ученика седмог разреда улоге су имали и наставници, и то наставник верске наставе Михајло Живковић, наставник српског језика Јасмина Стоисављевић и Марија Радосављевић, наставник ликовне културе. „Фокус генерација“ ушла је у финале КРЕФ такмичења у борби за ,,Просветни оскар“, које се одржава од 4. до 6. октобра.

Протођакон Александар М. Грујовић нас упознаје са богослужбеним активностима Епископа жичког Г. др Јустина у претходном периоду.

Извор: Епархија жичка