Епархијски дан у Аделајду

16. Септембар 2009 - 14:18

У дводневним свечаностима прославе Епархијског дана у Аделајду 5. и 6. септембра, достојанствено је обележена древна традиција Православне цркве да свака епархија као свог заштитника прославља светитеља чије име носи њен епископ. Домаћин прославе, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј, на монашењу је добио име по Иринеју Лионском, светитељу из другог века хришћанске ере. Стога је ове године празник Свештеномученика Иринеја Лионског као наш Епархијски дан по први пут обележен у свечаној сали Фестивал Театра (Festival Theatre) у Аделајду.

Прослава је била подржана и од наше матице Србије преко њеног дипломатског представника гђе Лепше Штулић, првог секретара и отправника послова Амбасаде Републике Србије у Канбери, и била је одиста празник не само наше духовности него и уметничког потенцијала српског народа у Аустралији, а присуством највиших представника Јужне Аустралије била је истовремено и потврда наше пуне припадности мултинационалном друштву у коме живимо.

Прослава Епархијског дана започела је добродошлицом за Владику у цркви Св. Саве на Хајндмаршу где се окупио велики број парохијана. По Светој литургији у црквеној сали је послужена заједничка трпеза љубави за све присутне. Као што се по јутру дан познаје, тако је ово лепо сунчано јутро на Хајндмаршу означило почетак прославе и наговестило блиставу свечаност у вечерњим сатима. Те суботе увече, у центру Аделајда блистали су и домаћини и гости.

На прослави је, поред домаћина Епископа Иринеја било присутно наше свештенство и монаштво, хор цркве Св. Кнеза Лазара из Сиднеја а званични гости су били: Гувернер Јужне Аустралије Његова Екселенција контраадмирал Кевин Скерс (Kevin Scarce), часни Мајкл Еткинсон (Michael Atkinson) члан парламента и Јавни тужилац, министар правде, мултикултурних послова и питања ратних ветерана, затим г. Хју Ван Ли (Hieu Van Le) вицегувернер Јужне Аустралије и Јужноаустралијске комисије за мултикултурна и етничка питања, гђа Изобел Редмонд (Isobel Redmond) чланица парламента и вођа опозиције, гђа Линдзи Симонс (Lindsay Simmons), г. Гери Јохансон (Gary Johanson) градоначелник Порт Аделајда, г. Харолд Ф. Андерсон (Harold F Anderson) градоначелник Чарлс Стурта (City of Charles Sturt). У име Његовог Преосвештенства Епископа дорилејског г. Никандроса присутан је био високопреподобни архимандрит Силуан а међу високим званицама су били и Његова Еминенција надбискуп Аделајда римокатоличке цркве Филип Е. Вилсон (Philip E. Wilson) и Његова Еминенција викарни бискуп Аделајда англиканске цркве Стефан Пикард (Stephen Pickard).

Вече је било богато говорима гувернера и министара али речи Владике Иринеја допрле су до свих нас, као стихови преточени у беседу. У њима је остварена повезаност цркве, државе и народа. Говор је подстицао на интеграцију и узајамно поштовање културе и људи, али је исто тако и пробудио српски православни идентитет код свих нас. Једино ако знамо одакле смо потекли, знаћемо куда идемо и ка чему тежимо. Његово Преосвештенство се лично обратио г. Скерсу говорећи да Срби нису дошли у ову земљу као прости имигранти већ као народ који је понео своју земљу и културу у свом срцу и који жели да да свој допринос предивној таписерији од преко 200 народа који су уткани у аустралијско друштво и да ми Срби желимо да будемо једни од најсјајнијих драгуља у аустралијској круни. Овим речима је наглашена и припадност Срба овом континенту винограда, жита и црвене земље, јер и ми овде остављамо своја поколења. Затим је следио крешчендо када је Владика обраћајући се на српском изговорио: ''Драга моја духовна децо, драга моја браћо и сестре, Ви сте невиђена звезда која је вечерас засијала на аустралијском небу, ви сте васцелом српству вечерас показали како се воли своја Црква и Бог ће вас за то богато наградити.'' То што јесмо и што нас чини сажето је у књизи ''Од злата јабука'' која је симболично поклоњна представницима државне власти Јужне Аустралије као печат вечери и знак захвалности.

Свечаност је увеличао и хор цркве Св. Кнеза Лазара из Сиднеја који је формиран 1992. године у Сиднеју и достиже свој уметнички врхунац под уметничким руковођењем диригенткиње Драгане Милановић. Лазарички хор је гостима пренео лепоту српске духовне и световне музике. Драгана Милановић је на својим диригентским прстима носила уметност српских композитора а на леђима драгуљ српске народне уметности, антерију са златним везом из 1850. године. Традиција и савременост били су спојени као сплет мелодија нашег народа у интерпретацији дивних женских и мушких гласова.

Музика као и вера, саставни су део наших живота. Уз веру и музику се рађамо, са њима живимо и растемо, и памтимо, посебно оне лепе тренутке у нашим животима. Надамо се да ће мелодије које је лазарички хор певао увек подсећати верне у Аделајду на ово предивно вече.

Крај прославе Епархијског дана обележила је Света архијерејска литургија у цркви Св. Саве на Килкенију. У храму препуном верног народа као и касније за трпезом у парохијској сали, сви су зрачили духовном радошћу, миром и слогом. Српска заједница у Аделајду оживела је духовно и морално а прослава коју су овдашњи епархиоти организовали служиће као пример за следећу која ће бити одржана у Мелбурну.