Епархијски дан у Источноамеричкој епархији
У суботу 5. августа 2017. године, епархија источноамеричка је прославила свој први Епархијски дан под омофором њиховог новоустоличеног архијереја, Његовог Преосвештенства Епископа Г. Иринеја. Верни народ, који је дошао из разних делова епархије, сабрао се у манастирској цркви Успења Пресвете Богородице при кампу Светог Саве у Шејдланду, Пенсилванија, да би сједињен у једном телу заблагодарио Богу током архијерејске Божаствене Литургије.
Више од двадесет свештеника је са великом радошћу стајало пред црквеним вратима, спремно очекујући да искажу добродошлицу Његовом Преосвештенству Г. Иринеју.
По његовом доласку, улазећи у храм изванредни хор састављен од учесника светосавског летовалишта предивно је појао химну Богородици Достојно јест јако воистину. Служба је настављена у особитој лепоти јер је омладина наставила да приноси Господу, и свима присутнима, њихов величанствен дар појања.
По читању Светог Јеванђеља, Његово Преосвештенство Г. Иринеј је изнео надахнуту беседу, коју је изговорио камперима лично, иако је његова порука допирала до присутних верника. Владика Иринеј је направио разлику између несталне „среће“ овога света, која је привремена, од оне блиставе „радости“ Царства, која је вечна. Радост, будући један од атрибута Божанског, увек доживи своју пуноту у љубави доводећи нас до познања Бога, Који јесте љубав.
Стојећи усред деце која су седела, Његово Преосвештенство је поделио дирљиво дубок детаљ из живота Светог Владике Николаја Жичког који је, док је боравио у концентрационом логору Дахау, био упитан од стране једног немачког војника о разлогу његове вере у Бога. Свети владика Николај је дао изненађујући одговор да он више нема потребу да просто верује у Бога јер га је његово искуство у Дахау поучило да спозна Бога.
Док је омладина пажљиво слушала, Владика је продужио излагање везано за издржљивост снаге „радости“, јер је Владика Иринеј потом споменуо оне припаднике српског народа који су силом протерани са њихових огњишта, и који су током војне операције „Олуја“ били прогнани од стране припадника хрватске војске. Како је Његово Преосвештенство изјавио, „и онда када је наш Српски народ са свог огњишта кретао у непрегледној колони исцрпљен, рањаван, и измучен, људи су још увек у себи носили ту 'радост' која им се није могла одузети – ‘радост’ која долази, по распећу, која је од Васкрсења нашег Господа и Спаса Исуса Христа.“
Након тога, Божаствена Литургија је настављена, док се је сабрање кретало вером и љубављу како би заједно сједињени као једно тело примили Свето Причешће. Од најмлађих до најстаријих чланова, и из парохија расутих и до неколико стотина миља, верни су препознали евхаристијску свезу која сједињује све православне хришћане.
Служба је била закључена чином сечења славског колача, у част преподобне Мати Ангелине крушедолске (манастир на Фрушкој Гори, прим. прев.), која је заштитница епархијског имања у Шејдланду. Потом је одржан помен свим оним вернима који су пострадали током операције „Олуја“. Његово Преосвештенство Епископ Г. Иринеј је потом исказао своју искрену љубав и захвалност хору кампера који су, током Божаствене Литургије, непрестано пружали прекрасне одговоре који су били у савршеној хармонији.
Пре званичног одласка из цркве, присутни народ је пратио свештенство испред цркве како би Владика Иринеј благословио возила за ванредне ситуације: амбулантна кола и ватрогасни камион, а који су део Ватрогасне службе локалне заједнице Спрингзбороа, којој припада и летовалиште у Шејдланду. Са посвећеним званичницима ватрогасне и хитне службе који су били присутни, возила су освећена док су сви присутни одговарали на прозбе. Његово Преосвештенство је закључио чин освећења тако што је упутио топле речи захвалности онима који ризикују своје животе да би помогли људима у опасности.
Био је ово један снажан моменат повезаности кампа Светог Саве са онима који се налазе у његовој заједници којом је окружен.
По Божаственој Литургији, верни народ се сабрао око главног павиљона ради годишњег епархијског пикника. Печена јагњетина, прасетина, и пилетина, уз остала народна јела и пића српске кухиње били су доступни да се пазаре. Започињући нови обичај, Владика Иринеј је са стране припремио место за свештенство и њихове породице како би, под једном тендом, ручали заједно са њим, храбрећи тиме грађење теснијих веза међу свештеницима широм епархије и да буду скупа са својим народом.
Дан епархије је завршен колом и музичком тачком коју су извели кампери четврте седмице, и кампери „Тамбурица“ седмице. Ова одабрана група талентоване младости долази из парохија широм епархије које имају активна фолклорна друштва. Као додатак базичним камперским активностима, укључујући хришћанско образовање, певање, занатске вештине, и забаву, ови кампери из четврте седмице дају фантастичну количину њиховог слободног времена да би научили разне српске песме, музику и захтевне народне игре и поделили их са свима окупљенима у тај нарочит дан. Млади учесници нису разочарали већ су енергично очарали занесену публику.
Када су играчи привели крају њихову последњу тачку, Његово Преосвештенство Епископ Г. Иринеј је устао и, позивајући се на речи Светог Владике Николаја, казао: „Када је срце испуњено, језик замуцкује.“ Владика се присетио своје радости док је био кампер и главни васпитач у Шејдланду, упућујући речи најдубљег поштовања према директору кампа свештенику Милану Пајићу, и Савезу Кола Српских Сестара, васпитачима, родитељима, свештенству и свима другима који су камп Светог Саве учинили домом за православну веру и српску традицију, и који су непрестано доносили род у духовном и социјалном животу наше Источноамеричке епархије.
Приметивши да су старији кампери, скупа са осталим присутнима, били видно узбуђени зато што су знали да би ово требало да буде њихова последња заједничка година, Владика Иринеј им је обећао још једну додатну недељу кампа! Омладинци и њихове породице су са великом радошћу и олакшањем поздравили могућност повратка у њихов омиљени камп. Како је ово био први епархијски дан одржан у суботу, узето је у обзир да се прослава Епархијског дана прошири на дводневну прославу са смештајем, као што је било некада, због многих који би се одлучили на то да кампују на шејдландском имању.
Схватајући речи Његовог Преосвештенства Епископа Г. Иринеја које је изложио у својој беседи, сви они који су се сабрали на годишњем епархијском дану су окусили пуноћу „радости“ које је превазишла сваку пролазност, земаљску „срећу“, уживајући у овом вредном спомена сабрању као једна епархијска породица!
Извор: Епархија источноамеричка (са енглеског ђакон Јован Аничић)
