Епископ Атанасије служио у манастиру Рмњу

Дана 4/21. октобра љета Господњег 2015. у недјељу 18. по Духовима, када наша Света Црква прославља Оданије Воздвижења Часнога Крста и спомен на Светог апостола Кодрата, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Архиепископа Мирликијског Чудотворца у манастиру Рмњу.

Саслуживали су архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмња, протојереј Саша (Црљић), парох дрварски и протођакон Никола (Перковић). Литургији су присуствовали најревноснији житељи Мартин Брода, Дрвара и села Палучци које је удаљено 6 км од овог древног манастира. И ове недјеље, из села Палучци 70-годишња Душанка Бурсаћ препјешачила је 6 км у једном правцу да би присуствовала светој архијерејској Литургији и причестила се светим Христовим Тајнама. Бака Душанка се редовно труди и долази на света богослужења како би показала своју пожртвованост у вјери на коју се могу угледати и млади, те се напајати на Извору Воде Живе!

Епископ Атанасије је у својој бесједи истакао управо вјеру Светих апостола и навео нам неколико примјера из светог Јеванђеља, говорећи о чистоти душе и неопходности покајања, нагласивши да нам је највећи таленат покајање.

Манастир Рмањ саграђен је 1453. године на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Саградила га је Катарина Бранковић, кћерка српског деспота Ђурђа Бранковића, а жена грофа Урлиха Цељског. Манастир Рмањ је постојао и прије обнове Пећке Патријаршије 1557. године, о чему свједочи печат са угравираном годином 1553.
Манастир Рмањ био је сједиште Митрополије дабробосанске непуних 110 година, гдје је столовало десет митрополита, а живјело око стотину монаха. Обзиром на трусност ових крајева Босанске Крајине, гдје се у свакоме стољећу ратовало, манастир је много пута током историје био рушен и скрнављен, највише од стране Турака.

У новијој историји, њемачки окупатори су манастир Рмањ сравнили са земљом бомбардовањем 1941. године, а манастир је оскрнављен и девастиран и током погрома српског православног становништва 1995. године за вријеме хрватске редарствене операције „Олуја“, али га је сам Господ спасао од тоталног уништења.
Од времена Другог свјетског рата, манастир Рмањ није био поштеђен ни од стране комунистичког режима који је 1952. године одузео манастирску имовину у површини од 26 дулума на којој је изграђен рибњак током 1978. године. Данашња власт, као и претходна комунистичка, наставља са истом традицијом одузимања манастирске земље у површини од 842 м2, те манастир остаје на свега 1400 м2 земље. Ово истичемо из разлога што је нови власник рибогојилишта фирме „Риз-Крајина“ Бихаћ тужио манастир код Општинског суда у Бихаћу, потражујући горе поменутих 842 м2 под изговором да и тај дио порте припада рибогојилишту.

Данас, већинска власт припада странци СДА, којима смо лично у Општини, а тако и на суду предочили докуменатацију из Архива Републике Аустрије као и карту из 1885. године, посљедњи аустро-угарски премјер и тако доказали да сва земља око манастира припада манастиру, на шта они нису обраћали пажњу, позивајући се на то да у БиХ није усвојен закон о реституцији, те је Општински суд пресудио у корист фирме ,,Риз-Крајина“ чији је власник члан Странке демократске акције. Сматрамо да је пресуда монтирана јер је и сам инжињер геодезије и судски вјештак, мр Златан Топић, извјештачио погрешно, те помијешао број парцела, број блокова и стране свијета, на шта смо ми указали, а судија занемарио све наше приговоре. На пресуду Општинског суда у Бихаћу, Управа манастира уложила је жалбу код кантоналгог суда у Бихаћу са приједлогом да другостепени суд жалбу туженог уважи, пресуду првостепеног суда преиначи и у цијелости одбије првостепени тужбени захтјев тужиоца или пак, да уважавањем ове жалбе, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Ово пишемо да јавност буде упозната са каквим проблемима се суочава манастир Рмањ и то нам се показује у томе, да све што смо затражили од нове власти (СДА) је било одбијено, а тиче се нашег захтјева да се сеоско гробље у непосредној близини манастира укњижи на манастир, за шта имамо сагласност мјесне заједнице Мартин Брод, а исто се десило и са нашим захтјевом да се оформи земљишно – књижни уложак за некретнине манастира Рмња, на којима се данас налази сеоско гробље и рибогојилиште, у укупној површини од око 30 дулума.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка