Епископ бачки Иринеј освештао темеље новог храма у Врбасу

На радост свеколиког вернога народа богоспасаване Епархије бачке, у шесту недељу по Пасхи, 1. јуна 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј освештао је темеље Световазнесенског храма у изградњи у Врбасу.

Свештенство архијерејског намесништва бечејског, житељи града и околних места, заједно са многим овдашњим угледним личностима и јавним делатницима свечано су дочекали свога архијереја и саслуживали му у чину освећења темеља врбаске светиње и места молитве овога и будућих нараштаја.

У темељ је, поред камена темељца, положена и повеља, као трајно сведочанство о овом дуго очекиваном свештеном сабрању верних и догађају почетка градње храма Божјег, јединог после 1746. године, када је у време блаженопочившег епископа Висариона Павловића у Старом Врбасу троносан храм посвећен празнику Ваведења Пресвете Богородице.

Као што, према речима Епископа Иринеја изговореним у беседи после чина освећења, само јединство душе и тела чине човека целовитим и потпуним људским бићем, тако тек са постојањем светих храмова Божјих и вршењем светих богослужења у њима, наши градови и села постају потпуни - стичу своју душу - поред оне телесне, материјалне и неопходне инфраструктуре која у њима већ постоји. Поучавајући сабране, преосвећени владика је, између осталог, рекао да храмови које ми људи подижемо својим рукама и својом вештином од Бога датом не ограничавају присуство Божје у овоме свету јер сав свет је један огромни космички Божји храм. Сва творевина Божја место је славе његове и самим својим постојањем, уколико је то постојање природно и нормално, свака твар и свако биће на себи својствен начин, а човек на јединствен начин - у име читаве творевине слави Бога и узноси му химну благодарности за дар постојања и за дар живота. Само онде где се слобода словесних, разумних бића злоупотреби и изопачи, претварајући се у грех уместо у љубав, ради чега и постоји наша слобода, онда уместо благодарења долази до хуле, до отуђивања од Бога и творевине Божје. Зато наши рукотворени храмови не укидају истину о томе све што постоји јесте у најгрубљем смислу те речи храм Божји, обитавалиште славе Његове и предмет љубави Његове. Црква постоји само онде где се врши света Евхаристија, где се тело овога света оличеног у евхаристијском хлебу и вину, као свој дар од Божјих дарова Њему узносимо, претвара у Тело Сâмога Богочовека Христа, које ми примамо натраг као пиће и храну вечнога живота.

На крају, владика Иринеј је подсетио сабрани народ да је једини смисао наше потребе и жеље да подижемо храмове у славу Божју, а нама на духовну корист и спасење, да се учешћем у светој Литургији претварамо у живе храмове Божје и да се уграђујемо у Тело Цркве. Поред многих слика и поређења које налазимо о Цркви у речима Светога Писма Новога Завета, где се она назива Телом Христовим и лађом, она се назива и храмом, а ми хришћани живим камењем које се уграђује у ту грађевину храма Духа Светога, истакао је преосвећени владика Иринеј.

Нови храм, који ће бити посвећен празнику Вазнесења Господњег, гради се у строгом центру Врбаса, на платоу окруженом зградама најзначајних друштвених установа, и својим будућим изледом представљаће јединствен спој предањског етоса црквеног градитељства са савременом архитектуром, као израз новог разумевања и употребе простора, чувајући неповређеном њену превасходну литургијску функционалност.

Извор: Епархија бачка - Никола Раонић